Ostalo je nešto manje od nedelju dana do predsedničkih izbora u Ukrajini, a pitanje evropskih integracija čini se da je iščezlo iz kampanje. Pred prve predsedničke izbore od svrgavanja s vlasti rukovodstva iz sovjetske ere, najpoznatiji evropski reformski pokret kao da je ispao iz koloseka.
Glasanje 17. januara neki stručnjaci posmatraju kao „naplatu neizmirenih računa“, dok drugi pak izbore vide kao prekretnicu za zemlju, u kojoj je pre manje od pet godina oborena autoritarna proruska vlada predsednika Leonida Kučme i premijera Viktora Janukoviča i trasiran put zemlje ka članstvu u NATO i EU. Kao prvi znak razočarenja naroda postignućima „narandžaste revolucije“ jeste sve izvesnija mogućnost povratka na vlast Janukoviča, koji beleži prednost u ispitivanjima javnog mnjenja. Istraživanja ne predviđaju ništa dobro za prozapadnog kandidata Viktora Juščenka.
Prema istraživanju Instituta za sociologiju u Kijevu, Janukovič bi mogao da osvoji 30 odsto podrške naroda u prvoj rundi glasanja i 43 odsto u drugom izbornom krugu. Njegova najbliža rivalka Julija Timošenko u prvoj rundi bi mogla da dobije poverenje 16 odsto birača a u drugom krugu 29 odsto. Heroj „narandžaste revolucije“ i aktuelni predsednik Viktor Juščenko mogao bi da nakon prvog kruga završi na trećem mestu sa svega 3.5 odsto podrške građana. Od troje predsedničkih kandidata jedino Juščenko u predizbornim obraćanjima ističe da je glavni cilj Ukrajine članstvo u NATO i EU. Iako su u svojim manifestima istakli privrženost evropskim integracijama, Janukovič i Timošenkova uslovljavaju taj cilj nacionalnim prioritetima i regionalnim savezima.
Timošenkova i Janukovič kao prioritet navode bliže odnose sa Rusijom, bilo iz pragmatičnih ili ideoloških razloga. Ko god da pobedi, članstvo u NATO kojem teži Juščenko, gotovo da će biti izmešteno sa liste prioriteta. Zvaničnici bliski Kremlju kažu da bi članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO bila „egzistencijalna pretnja“ za Rusiju.
Sa bilborda, preko spotova na televizijama i radiju biračima se šalju uglavnom ekonomske i socijalne poruke. Beleži se gotovo potpuno odsustvo retorike na temu EU, primećuje Olena Pristajko, analitičarka u centru EU-Rusija u Briselu. Glavni slogan Janukoviča glasi: „On je lider, pravi lider. Jedini lider sposoban da ujedini zemlju“. Iz štaba Timošenkove poručuju: „Ona radi, ona je Ukrajina“.
Najzastupljenije reči u kampanji su Rusija, pragmatizam i ravnoteža. „I Janukovič i Timošenkova će pronaći ravnotežu između interesa Rusije i Zapada“, smatra Volodimir Fesenko, iz Centra za političke studije u Kijevu. Rusija još nije otvoreno podržala nijednog kandidata, za razliku od situacije iz 2004, kada je javno stala na stranu Janukoviča. „Oni ne žele da se ponovi situacija od pre nekoliko godina, kada su izneli sve karte na sto i izgubili kontrolu nad Ukrajinom“, tvrdi Aleksander Rahr, šef rusko-evropskog programa u Nemačkom savetu za inostrane odnose. On takođe dodaje da je entuzijazam Zapadom vrlo brzo iščezao. „Ne znamo šta činiti sa Ukrajinom, ali znamo šta ne želimo: da postanemo još jednom deo Rusije“.
Budući da je izborni dan sve bliži a Ukrajinci imaju sve manje poverenja u državne institucije, postoje indikacije da će narod još jednom zauzeti ulice nakon izbora. Kao prvi indikator za takav scenario jesu navodi koji su se juče pojavili u medijima da i Janukovič i Timošenkova organizuju svoje pristalice širom zemlje da dođu u prestonicu krajem nedelje za okupljanja na strateškim mestima, kao što je glavni trg Majdan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
