Članstvo u NPS pred Ustavnim sudom?

NPS, ali i Društvo za strane jezike i Društvo matematičara Srbije već su ovakav zahtev upućivali skupštinskim odborima za zakonodavstvo i ustavna pitanja i za obrazovanje, ali odgovor nisu dobili. Zbog toga je na poslednjoj sednici NPS-a pominjana kao krajnja mogućnost obraćanje Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenutog tumačenja.

Spor o tome ko ima pravo da kao predstavnik stručnog društva sedi u NPS pokrenut je tokom mandata bivšeg ministra Srđana Verbića. Milovan Šuvakov, koji je u to vreme bio pomoćnik ministra, kaže za Danas da se ne seća zašto je zatraženo autentično tumačenje, ali veruje da je to bilo zbog primedbi nastavnika iz škola da se njihov glas nije dovoljno čuo.

– U zakonu piše da stručna društva kao svoje predstavnike treba da delegiraju nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i iz toga je jasno da je reč o nastavnicima koji su zaposleni u školi, a ne na univerzitetu. U zakonu takođe piše da univerziteti imaju svoje predstavnike u NPS. Svakom dobronamernom čoveku je potpuno jasno šta zakon predviđa, ali su neka stručna društva tu činjenicu zloupotrebljavala – ocenjuje Šuvakov.

On smatra da su univerzitetski profesori kao „jači“ članovi u hijerarhiji stručnih društava imali finansijski interes, jer se članstvo u NPS plaća (mesečna naknada je na nivou prosečne zarade), te da su zbog toga „istisnuli“ nastavnike.

– Da se rad u NPS-u ne plaća, dobar deo profesora univerziteta ne bi bili članovi. Iskren da budem, na sednicama Saveta kojima sam kao pomoćnik ministra prisustvovao, video sam da neki članovi spavaju. To nikada nisu bili nastavnici iz osnovnih i srednjih škola već po pravilu profesori univerziteta – kaže Šuvakov.

S druge strane, predsednik NPS Aleksandar Lipkovski smatra da su i profesori univerziteta nastavnici i da su mnogi od njih u vezi sa školama i nastavom. On ukazuje da autentično tumačenje diskriminiše univerzitetske profesore i krši njihova ustavna prava, napominjući da je „elementarno pravo svakog člana stručnog društva da bira i bude biran“.

Kao drugi argument navodi činjenicu da profesori univerziteta imaju najbolji uvid u celokupan prosvetni sistem, a posebno u nastavne planove i programe školskih predmeta koje usvaja NPS, te da upravo oni obučavaju i vode studente koji postaju budući nastavnici. Dopis sa ovakvim obrazloženjem i zahtevom za povlačenje autentičnog tumačenja u novembru prošle godine upućen je skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. U tom pismu je navedeno i da „veliki stepen profesionalne autonomije koju u odnosu na Ministarstvo prosvete imaju profesori univerziteta, za razliku od školskih nastavnika, obezbeđuje kvalitetan rad NPS koji treba da bude nezavisan od Ministarstva“. Naglašeno je da diskriminacija profesora univerziteta, kojoj doprinosi autentično tumačenje, može dovesti do pogoršanja kvaliteta rada NPS-a.

Ipak, Skupština zasad ne planira da menja propise. Odboru za obrazovanje autentično tumačenje nije sporno i njega su se pridržavali kada su na poslednjoj sednici utvrđivali listu kandidata za članove NPS kojima mandat ističe 25. maja. Na toj listi se nisu našli predstavnici Društva za strane jezike i Društva za srpski jezik i književnost, upravo jer nisu poštovali autentično tumačenje, pošto su među kandidate naveli i univerzitetske profesore.

Razvlašćeni

Nacrt novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja još nije na javnoj raspravi, ali prema verziji koja bi mogla biti konačna, takođe postoji jasna razlika između članova koji dolaze sa univerziteta i iz škola, s tim što je predviđeno da stručna društva osim nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika mogu da predlože i direktore obrazovnih ustanova. Predviđa se i smanjenje broja članova NPS, kao i predstavnika sa univerziteta, što se u delu javnosti tumači kao namera Ministarstva prosvete da razvlasti Savet. U prilog tome idu i najave da će NPS-u postati savetodavno telo koje će birati Vlada, a ne parlament kao dosad.