Čomić: Nadam se da će Zakon o istopolnim partnerstvima u maju biti pred poslanicima

Čomić je, gostujući u FoNetovom serijalu Kvaka 23, konstatovala da se zakoni prave kroz dijalog i kulturu kompromisa, a da je problem našeg društva „što nema dijaloga i što ga nikada nije ni bilo“.

„Kulturu kompromisa smatramo brukom, sramotom i slabošću, a svaki kompromis trulim“, rekla je ona novinarki Danici Vučenić.

Ističući da njeno ministartsvo to pokušava da promeni, Čomić je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama opisala kao ljudsko pravaški, koji istopolnu zajednicu definiše kao oblik porodičnog života, „što nije brak i ne podrazumeva izmene porodičnog zakona“.

Prema njenom objašnjenju, ovim se zakonom kaže da „postoji grupa u Srbiji, kojih je 10 odsto u celom svetu, koja ne može da ostvari svoja Ustavom garantovana prava iz člana 18. i 23“.

„To je obaveza Srbije, kao članice Saveta Evrope, i koja proističe iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju ‘Olari protiv Italije’ da, shodno sopstvenom običajnom zakonodavstvu, pravno reši   istopolnu zajednicu“, naglasila je Čomić.

Ta zajednica ne znači promenu definicije braka, niti usvajanje dece, ali ona ne zna da li će u budućnosti doći i do toga, „što se mora videti nakon analiza donetog zakona“.

Čomić je, međutim, više puta ponovila da bi zakonski tekstovi o istopolnim zajednicama i borbi protiv diskriminacije bili potpuno drugačiji da ih je ona pisala.

Od svih u Srbiji zatražila je „dobrobit sumnje“ za one koji ne podnose istopolne zajednice, a od medija „dobrobit sumnje“ za razne predstavnike vlasti za koje oni imaju evidenciju da su im naudili ili da krše vladavinu prava, ističući da je to „zrno dobrobiti sumnje neverovatno dobro za dobar razvoj društva“.

Javna rasprava o Nacrtu zakona je već počela, dodala je ona i precizirala da je radna grupa  koja radi na tekstu sastavljena od predstavnika civilnog društva, nezavisnih institucija, svih ministarstava, zainteresovanih eksperata, univerzitetskih profesora i svih koji u Srbiji išta znaju o istopolnim zajednicama.

Nada se da će, kako je i predviđeno kalendarom Zakona o planskom sistemu, Zakon o istopolnim partnerstvima u maju biti pred poslanicima.

Upitana da li javna rasprava podrazumeva i učešće onih koji se potpuno protive takvom zakonu i regulisanju istoplonih zajednica, Čomić je odgovorila potvrdno.

Prema njenom tumačenju, „suština dijaloga je da u istu sobu uđu ljudi koji se ne podnose i ljudi koji ne podnose temu o kojoj bi trebalo da razgovaraju, ali ulaze dobrovoljno, sa svešću da je dijalog demokratija i da se mora napraviti kompormis“.

„Mora se razgovarati o temi, a ne ogovarati. Ako učesnik kaže da mu je tema nepodnošljiva, mi kažemo sedi, nema veze ako ne voliš istopolne zajednice nemoj živeti u njima. ali sedi i kaži zašto ih ne voliš“, ilustrovala je Čomić.

Nije iznenađena razumevanjem patrijarha Porfirija administrativnih problema LGBT zajednice, ističući da  „poznaje njegovu svetost od gimanzijskih dana, i da je to  dobar stav i po SPC i po kulturu kompromisa i dijaloga“.

„Patrijarh Porfirije je čovek mira, dijaloga, razumevanja, sporazumevanja sa ljudima i svega onoga što piše u hrišćanskim knjigama da patrijarh treba da bude“, naglasila je Čomić.

S druge strane, nije joj čudno što premijerka Ana Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić i stranka koja je izabrala u Vladu Srbije, upadljivo ćute kada je reč o Zakonu o istopolnim  zajednicama.

Ukazuje da se „vladajuća koalicija i ona ne slažu u jako mnogo stvari, da o tome imaju razmenjene argumente i vrlo jasan dijalog, kao i potrebi da bude vladavine prave, da se gradi kultura ljudskih prava i da bude usvojenih zakona o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije i istopolnim zajednicama“.

„Predsednica Vlade i predsednik Srbije su rešili da ovakvo ministarstvo bude deo Vlade i mislim da je to dobra ideja i da bi to ministartsvo trebalo da ima svaka vlada u budućnosti, bez obzira na prirodu koalicije na vlasti“, smatra Čomić.

Ona i dalje stoji iza svoje izjave iz 2015. godine da SNS „ne razume koncept vladavine prava“, jer da to nije tako i da nije bilo ruganja vladavini prava, ne bi ni bilo njenog ministartsva, a Srbija bi imala manje problema.

Čomić kaže i da „nema pojma da li će Zakon biti usvojen u Skupštini Srbije“, ali ne misli da če poslanici glasati onako kako im bude rečeno.

Najavljuje da će učiniti sve da bude rasprave, da svaki poslanik glasa po svom uverenju,  i poručuje da je važno da se čuje i to zašto neki poslanici nisu za ovakav zakon.

Prema njenom uverenju, „progres je upravo to kada u Skupštini za neki zakon glasaju ljudi koji nikada ne bi sami od sebe unosili kulturu ljudskih prava u Srbiji“.

Na konstataciju da opozicije nema u Skupštini, pa samim tim ni dijaloga o kojem govori, Čomić je procenila da bi „opozicija sigurno bila protiv ovog zakona trenutno“, napominjući da „dobro poznaje i vlast i opoziciju i da je često među njima takmičenje ko je gluplji i da se nikad ne zna ko pobeđuje“.

Čomić nije saglasna sa ocenama da se ovim zakonom ne rešava diskriminacija LGBT i da se ni Zakon protiv diskriminacije, a ni odredba Krivičnog zakona o zločinu iz mržnje, ne primenjuju.

Prema njenom stavu, „postoje propisi o zabrani diskriminacije koji ne mogu izbrisati predrasude iz glava, ali zabranjuju i kažnjavaju ponašanja zasnovana na tim predrasudama“.

Zabluda je da treba prvo stvoriti „društvene narative i okolnosti, pa onda samo doneti zakon“, ocenila je Čomić i obrazložila da se „zakoni iz oblasti ljudskih prava nanose društvu“.

„Morate da imate čvrsta uverenja o tome šta ti zakoni menjaju da biste mogli da stojite iza njih“, naglasila je ona i dodala da se, isto tako, „društvu nanose“ i kvote za žene i prava za osobe sa invaliditetom.

„Hiljade godina ljudskog društva govori da je njegovo prirodno stanje volja za diskriminacijom. Zato uslove u društvu morate da izorete da bi neki zakon bio primenjen“, objasnila je Čomić.

Upitana zašto nije rekla ni reč o negativnim izveštajima o vladavini prava u Srbiji, Čomić je odgovorila da „nema potrebe da se ona vidi u javnosti, već da izvršna vlast poštuje vladavinu prava, da ministri ne razgovaraju o sudskim i tužilačkim procesima, da Skupština poštuje svoj Poslovnik i da vlasti medije ostavljaju na miru“.

Povodom opaske da je svojevremeno Srbiju htela da menja uz Zorana Đinđića i pitanja uz koji tim sada to misli da ostvari, ona je uzvratila da se „Srbija menja politikom Demokratske stranke i da je njeno ministarstvo politika Demokratske stranke“.

Upitana od kada Vučiću daje „dobrobit sumnje“, što je više puta ponovila u javnosti, da li je to od onda kada je u Skupštini pozivao na osvetu Muslimanima, od trenutka kada je osvojio vlast ili od kada je njegov poziv ušla u Vladu Srbije, Čomić je odgovorila: „Oduvek“.

Prema njenom viđenju, “mi imamo nesporazum, banalan ali dubok, a dobrobit sumnje nosite u sebi za ljude, bez obzira na to šta oni radili, jer je dobrobit sumnje vaša volja da ostavite prostora da sa tim drugim ljudskim bićem, koje vas ne podnosi, ipak možete o nečemu da razgovarate“.

Kako je rekla, pravo je njenih kolega iz Vlade da je „ne podnose, ali kada, kao osoba, ostavljate dobrobit sumnje, tada počinje gradnja vremena ako ste u politici, ili gradnja dobrih međusobnih odnosa ako ste u porodici“.

„Srbija nema taj običaj, Srbija živi kao u filmu ‘Hajlender“, može biti samo jedan, odseci mu glavu, ne pričaj sa njim, nabodi ga, on je đubre jedno, a ti si divan“, opisala je Čomić.

Za nju je „dobrobit sumnje da ne prestaje da veruje da u svakom čoveku na dnu srca ima zrno šećera i da se tom zrnu šećera obraćate“.