Čotrić: Dan sećanja na žrtve totalitarizma

„Ovaj datum bio bi posvećen sećanju na žrtve komunizma kojih je od septembra 1944. do 2000. godine bilo više desetina hiljada. Njih su komunističke vlasti, bez bilo kakve krivice, često i bez suđenja ubile isključivo iz ideoloških i političkih razloga, s ciljem da uspostave diktatorski monopol vladavine“, navodi Čotrić u svom obrazloženju.

Predlažući izmenu i dopunu Zakona o državnim i drugim praznicima, po kojem bi se ovaj dan obeležavao radno, poslanik Čotrić ističe da je ustanovljivanje Dana sećanja u skladu sa preporukama Evropskog parlamenta i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a 17. jul predlaže, jer je toga dana 1946. godine ubijen general Dragoljub Mihailović, simbol borbe protiv totalitarizma. 

„General Mihailović borio se protiv dva totalitarizma – protiv fašističke okupacije zemlje i protiv uspostavljanja boljševičkog poretka, a – za demokratske vrednosti – višepartijski sistem, slobodno tržište, slobodu zbora, savesti, organizovanja, izražavanja, ispovedanja vere“, navodi poslanik Čotrić i dodaje da je «general Mihailović bio ministar vojske, patriota, borac za slobodu svoje zemlje, priznat od Saveznika i dobitnik njihovih najviših ordena, a streljan je samo dva dana posle montiranog staljinističkog sudskog postupka, kao i desetine hiljada ljudi u Srbiji i Jugoslaviji“.

„S obzirom na to da je Srbija  bila suočena s tragičnim stradanjima kao posledicom vladavine totalitarnog režima, smatramo potrebnim da se i u našoj državi proglasi Dan sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima. I na taj način Srbija bi iskazala poštovanje žrtvama, kao i posvećenost promovisanju i unapređenju demokratskih i evropskih vrednosti“, ističe Čotrić.

On, istovremeno, podseća da je evropski Dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima utvrđen Deklaracijom Evropskog parlamenta o proglašenju 23. avgusta evropskim Danom sećanja na žrtve staljinizma i nacizma od 23. avgusta 2008. godine, a potvrđen je tačkom 15. Rezolucije Evropskog parlamenta o evropskoj savesti i totalitarizmu od 2. aprila 2009. U završnom delu Rezolucije parlamenti i vlade svih država članica EU-a, država kandidata za članstvo u EU i zemalja povezanih s Evropskom unijom, pozvani su na usvajanje i sprovođenje te Rezolucije. Evropski parlament je u svojoj preporuci naglasio da svaka zemlja prilagodi vreme i način obeležavanja sećanja na žrtve totalitarnih režima sopstvenoj istoriji i tradiciji.