Čovečanstvu nedostaju lideri u borbi protiv koronavirusa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo, uzmite ovog naseg…. Spasavanje ove nase male drzave nije njegova liga! On je za prvi tim i za prvu ligu. Uzmite ga, molim vas.

2. Za sada nam je ostalo da postujemo mere vlade, da se sami stitimo i stitimo sve oko nas koliko god mozemo, da se pravilno hranimo koliko je to moguce i jacamo imunitet da odrzavamo higijenu i valjda ce mo uspeti da pobedimo i ovo cudo.Da nnapomenem da bi dobro bilo da nam drzava obezbedi fotokataliticke preciscivace vazduha odlicni su i za dezinfekcijuu borbi protiv virusa!

3. Inspirativan tekst, koji nam omogućuje da vidimo malo izvan sopstvenog skučenog dvorišta u kojem stanuju samo Glavni stanovnik, policijski sati, zabrane i botovi.

   1. Pun mi je k…. (kofer) lidera!
      Moj zivot moja stvar.
      Hocu sistem!!!
      Ovog AV lidera uzmite sto pre.
      Hvala

4. , jer trebamo najpre da “ pocistimo “ nase dvoriste!

5. Kada prođe ovaj virus, sve populističke vlade u svetu i predsednici imaće problem ponovnog izbora, jer su oni ti koji treba da daju primer svom narodu kako treba, a oni rade sve suprotno. Nije naš predsednik izuzetak, ima ih poprilično u svetu. Da ih nije bilo i da ih nema na vlasti, ovaj virus bi bio kao i svaki drugi jer bi pravi ljudi to sprečili, da se desi ovako katastrofalno. Skoro svi svetski lideri su pali na ispitu. Ali, i tu ima izuzetaka koji su se veoma odgovorno ponašali, pa su i njihove zemlje lakše prošle kroz ovu pandemiju. Istakla bih Nemačku za primer svima u Evropi.

   1. Odličan tekst za naivne i neupućene, nenapisan u nameri da edukuje niti da predstavi mišljenje, nego da ga nametne. Sveobuhvatan, preopširan, sa mnoštvom teza i teorija koje ne samo da nemaju prostora da dišu, nego nema ni jedne jedine reference na koju bi se kritički nastrojen čitalac trebao uputiti. Ali tekstovi za velike publikacije uglavnom su takvi i tu nema iznenađenja. Sve u svemu ideja je dosta jasna: dok nam se propagira zamisao da države treba otvoriti za uticaje međunarodnih zajednica, vidimo svakodnevno i svugde da tu istu praksu prati tendencijada da pojednica treba izolovati što je moguće više. Jedinka treba da zazire od svog komšije jer ovaj je rasista, homofob, nacionalista, teoretičar zavera, ženofob, beo! I što je najvažnije, da sa njime ne razmenjuje mišljenje jer, mišljenja su zarazna, a čovek je, sada to znamo, podložan zarazama i, što je trenutno najopasnije, nosilac je istih. Da strahuje od virusa, klimatskih promena, nekada komunista, – sada kapitalista, a sutra valjda od sebe samog, dok države istovremeno treba da otvore svoje granuce uticajima međunarodnih organizacija na čijem su čelu najbolji među NJIMA (jer MI tu ne dolazimo ni u obzir) koji su van svih tih kategorija, očišćeni od svih zala ovoga sveta i spremni na žrtvu zarad ostalih. Ali takve ideje očekuju poverenje i dobijaju ga, jer nema tekstova koji bi trebalo da informišu javnost, da dovedu u pitanje važeći narativ sve dokle on ne dolazi od domaćih političara već stiže iz velikog Sveta odakle dolazi i novac i stručnost, i sve drugo što trebamo slediti Mi koji smo mali i nedorasli, nazadni i ograničeni. A ako je tačno kako se tvrdi, da covud-19 nije biološko oružje smućkano u nekoj laboratoriji, nemojte od njega praviti ni društveno oružje. „Separatisti greše“ – svakako, svi mi grešimo, ali oni greše osećajući da kao pojedinci i narodi gubimo kontrolu nad vlašću koja je udaljena i centralizovana, sačinjena od sekretara i administrativnih radnika, struke koja je politizovana. Da joj je ne može prići, stati pred nju, zahtevati od nje, moliti je, ščepati je za vrat!