Čovek iz senke

Bio je na mestu prvog čoveka kluba od 1987. do 1993. godine, sa njim na čelu Zvezda je osvojila sve trofeje koji se mogu osvojiti na ovoj planeti – prvak Jugoslavije, pobednik Kupa takođe, titula u Kupu šampiona (današnja Liga šampiona) i kao kruna svega titula Interkontinentalnog šampiona u Tokiju.

Nikada, ni u to vreme slavlja, ni potom kada je „gurnut u senku“, a ni danas Mijailović nije sebe stavljao u prvi plan – Ja sam sam jedan „šraf“ u Zvezdinoj mašini – ponavlja Mijailović. Upravo zbog toga nikada i nije bio posebno interesantan medijima, sve zasluge za fantastične rezultate crveno-belih prepuštao je drugima, pre svih u to vreme sportskom direktoru Draganu DŽajiću i generalnom sekretaru Vladimiru Cvetkoviću.

Posle 2003. godine živeo je skoro „u ilegali“, malo šta se znalo o tome gde je i šta radi, a onda je za mnoge neočekivano na izborima koji su održani 10. i 11. decembra 2014. godine izabran za predsednika Crvene zvezde (zapravo znalo se da se vraća u klub kada je u junu postavljen za v. d. predsednika, pošto je Dragan DŽajić „morao“ da podnese ostavku). Kao što je bio u prvom mandatu na čelu kluba – miran, tih, skroman, nenametljiv (kritičari bi rekli da se i „ne meša u svoj posao“), jednostavno, on je čovek iz senke – zna gde mu je mesto i šta treba da radi (ili ne radi). Upravo zbog toga sve je iznenadila vest koju su objavili pojedini mediji – „Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je predistražni postupak protiv predsednika crveno-belih Svetozara Mijailovića zbog sumnje da je falsifikovao određene članove disciplinskog pravilnika kluba, a sve zbog slučaja koji se vodi protiv bivšeg kapitena Nikole Mijailovića!“

U tu informaciju oni koji imalo poznaju Mijailovića (rođen 8. 1. 1947. godine, po zanimanju inženjer), kao i prilike u klubu iz LJutice Bogdana, ne veruju. Mijailović je, tvrde oni, možda taj sporni dokument (ako postoji) potpisao, ali on ga nije inicirao, sastavio još manje. Jednostavno, on ne samo da nije takav čovek već on o tome i ne odlučuje.