U četvrtak je umrla 52-godišnja Šantal Sebir, borac za pravo na aktivnu eutanaziju, bolesna od neizlečivog raka lica. U Francuskoj je zakonom „Lioneti“, donetom 2005, dozvoljena pasivna eutanazija – pravo da se ne leči i ne hrani bolesnik od neizlečive bolesti koji pati i koji pri punoj svesti izražava želju da umre.
U četvrtak je umrla 52-godišnja Šantal Sebir, borac za pravo na aktivnu eutanaziju, bolesna od neizlečivog raka lica. U Francuskoj je zakonom „Lioneti“, donetom 2005, dozvoljena pasivna eutanazija – pravo da se ne leči i ne hrani bolesnik od neizlečive bolesti koji pati i koji pri punoj svesti izražava želju da umre. Pri tome je bolesnik pod sedativima u besvesnom stanju danima. Međutim, nije dopuštena aktivna eutanazija – pravo bolesnika da uz pomoć lekara prekrati muke i umre brzo, okružen osobama koje voli.
Uzrok smrti Šantal Sebir nije poznat, da li usled pasivne ili aktivne eutanazije ili zbog same bolesti od koje je patila. Javni tužilac još nije odlučio da li da zatraži obdukciju umrle. Obraćala se lekarima, institucijama, a pre nekoliko dana i pismom predsedniku države zahtevajući pravo da umre. Francusko udruženje za pravo na dostojnu smrt (ADMD) ju je podržavalo. Njen lekar je hteo da joj pomogne, ali nije hteo da prekrši zakon. I mediji su se zainteresovali za Šantal Sebir.
U intervjuu u Mondu od 6. marta i više televizijskih emisija je izražavala želju i branila svoje pravo da umre. Široka javnost se uključila u rasprave ima li bolesnik pravo da umre svojom voljom. Predsednik Nikola Sarkozi, nemajući ni zakonsko ni ustavno pravo da pomogne Šantal Sebir, oformio je posebnu Komisiju koja treba da se bavi ovim pitanjem. Neposredno pred smrt Šantal Sebir Nikola Sarkozi primio je njenog lekara Emanuela Debosta u prisustvu dva ugledna profesora medicine da razmotre ovu tešku situaciju. Međutim, u međuvremenu Šantal je umrla.
Žan-Lik Romero, predsednik Udruženja ADMD, koje ima 44.000 članova i od 2006. ima svoje kancelarije u bolnicama, podseća da se, na žalost, to pitanje pokreće tek kada neki bolesnik sam zahteva ovo „osnovno ljudsko pravo“ da umre kako bi prekratio svoje muke. Tri evropske države, Belgija, Holandija i Švajcarska su donele zakone koji odobravaju, u ekstremnim slučajevima, aktivnu eutanaziju.
Dan pre Šantal Sebir u Belgiji je umro, po svojoj želji, pisac Igo Klos, bolestan od Alchajmerove bolesti. Od 2002. u Belgiji primenjena je aktivna eutanazija nad pet stranaca koji nisu mogli da ostvare „pravo na dostojnu smrt“ u svojoj zemlji. U Švajcarskoj godišnje između dve i tri stotine osoba iskoristi to pravo. Neki Francuzi tako pravo na aktivnu eutanaziju iskorišćavaju u susednoj Švajcarskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
