Čovek koji je bio najbliži Suncu

Reč je o knjizi koja govori o Branku Laloviću, pioniru borcu za solarnu energiju, njegovim uspesima, domaćoj nauci i njegovom čudnom kraju života.

„Imali smo naučnog diva među nama koji je ostavio toliko dubok trag u nauci, a posebno u proučavanju alternativnih izvora energije, da mi ni danas nismo u potpunosti svesni toga. Prof. dr Branko Lalović (1928-1988), čovek koji je bio najbliži Suncu i umeo da ga spusti na zemlju i uvede u dom, i to pre kao toplinu nego kao toplotu, ekološki korifej i solarista svetskog renomea, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture, koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, na zaprepašćenje javnosti prisilno je penzionisan preko noći, i to u trenutku kad je bio na vrhuncu umne, naučne i duhovne snage i moći, napunivši tek 57 godina“, kaže autor knjige, istakavši da je ona spomenik, ali ne profesoru Laloviću, već zajednici koja nije imala dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači u novu epohu koju nam je svojim znanjem i inteligencijom Branko neumorno približavao.

„U tu novu ekološko-energetsku eru upravo ulazimo, međutim sad samo kao potrošačko društvo zavisno od stranih licenci i proizvoda – nezavidna situacija na koju je profesor Lalović upozoravao pre više od četrdeset godina. Svoja blistava viđenja, kako naučnih problema tako i svega drugog što se ticalo života, Branko je umeo da iznese krajnje jednostavno, skoro poetski lepo, te mi je tokom višegodišnjeg pisanja ovog dela posebno drhtala ruka, ali ne zbog bojazni od mogućih grešaka ili neuspeha već upravo suprotno – od uspeha, jer oživeti lik i delo zaboravljenog profesora Lalovića i to u ovom trenutku, kad ponovo u prvi plan izbijaju pitanja energetske sigurnosti kao i ekološke bezbednosti, teme kojima je tada velikom stručnošću plenio Ratnik sunca, za mene je velika čast i ogromno zadovoljstvo“, objašnjava Živojin Petrović.