Čovek koji je izvezao balkansku komediju u Ameriku

I tako je Peđa Bajović, rođeni Crnogorac, koji je odrastao u Srbiji, a trećinu svog života proveo u Bosni i Hercegovini i sadašnji stanovnik Hrvatske, postao prvi iz ovog dela Evrope kome je to uspelo.

– Prvi sam, ali se nadam ne i zadugo! Ima nas još tu koji imamo toliko toga da ponudimo. I na engleskom, ali prvenstveno na našem jeziku ili jezicima, ako baš hoćete. Želim da ovo bude samo potvrda da naša scena stand-up komedije postoji i da je jaka. Voleo bih da naši mediji, od televizije nadalje, to konačno shvate i prihvate! – uzbuđeno govori naš komičar.

Pitamo ga zašto je toliko kritičan prema onima koji bi stand-up komediji, ili komediji s nogu – kako je on zove, trebali dati više prostora.

– Kako ne bih bio? Preko 15 godina moje kolege i ja radimo, razvijamo se, usput se boreći za priznanje i prepoznavanje. Publika koja nas prati na nastupima, raste zajedno s nama i brojem i sopstvenim ukusom, koji postaje sve rafiniraniji, pa nove kolege i koleginice imaju nemali izazov da postignu ono što od njih ljudi ispred pozornice očekuju. I to je odlično! S druge strane, one medijske – osim par rubrika kod Ivana Ivanovića, regionalna vidljivost našeg rada svodi se na retka usputna ukazivanja. Je li to zbog lošeg kvaliteta naše komedije? Pa, evo… pitajte Amerikance.

Dobro, kako je uopšte došlo do ovog uspeha?

– Kombinacija hrabrosti i sreće, ako moram da svedem na par pojmova. U ovih deceniju i po sam shvatio da mi valja razvijati se i na engleskom jeziku, jer je i to tržište na kojem može da se zarađuje. U početku su to bili kratki setovi od 5-10 minuta, nekoliko njih koje sam vremenom pročišćavao i onda dodavao nove, a onda je došlo vreme da se to spoji u neku celinu od najmanje sat vremena, jer je to neki normativ u našem poslu. Želim da naglasim da to nije bilo samo prevođenje mojih šala na našem jeziku. Mislim da skoro pola stvari iz „The Balkan Brain“ nije nigde u moje ostale tri predstave.

Kako je nastao naslov predstave?

– Nastajao je dugo. Hteo sam njime da jasno dam do znanja odakle sam i tako dodatno privučem pažnju. Bilo je tu svakakvih ideja, onih mojih, ali i predloga od drugih… a onda sam jednom svojoj koleginici u Londonu, koja je bila oduševljena našom vrstom humora, objašnjavao da tako radi balkanski mozak i… puf: naslov!

I šta još vole stranci?

– Publika koja dolazi na stand-up je ona otvorenija za nove stvari, pa i na provokacije koje će ih nasmejati. Odlučio sam da se igram sa stereotipima o Balkanu: korupcija, siromaštvo, ratni zločini, ali i bezbrižnost, veselost, muzika i hrana, lepota prirode i ljudi… i da kroz to prozovem ono što im je bolje poznato – njih na Zapadu. To je odlično prolazilo, a možda najbolju reakciju sam imao – u Moskvi, tamo smo zajednički „prozivali“ taj Zapad, prepoznavajući se u međusobnim sličnostima.

Video si sveta, dakle?

– Trideset zemalja. Ili 29 ako je pitanje iz medija u Srbiji (smeh). Da, ponosan sam na to postignuće, bilo me je od Vankuvera do Tasmanije, od Helsinkija do Madrida. Žao mi je da još nisam overio Afriku i Južnu Ameriku, ali biće i to. Ono što sam malopre rekao za publiku, iznenađujuće je koliko su slični ljudi koji dolaze na stand-up komediju širom sveta, kad malo više razgovaraš s njima – razlike gotovo da nema! I baš to me je ohrabrilo da idem u pravcu snimanja ove predstave! Nisam bio preambiciozan da to produciram u nekom npr. Netflix standardu, što sam kasnije napravio s tri svoje predstave na našem jeziku – nego sam hteo da napravim nešto da mogu da se pokažem selektorima festivala i voditeljima comedy klubova po svetu.

Gde si sve to snimio?

– Priština, a evo i zašto… Komičar našeg imena koji nastupa na engleskom pred domaćom publikom – ne ide baš. Nije to to. Jesu oni u takvim situacijama i bili oduševljeni da sam toliko dobar u drugom jeziku, ali je uvek nedostajalo opuštenosti i prepuštenosti. Dakle, ajmo negde drugo! Gledam put Austrije ili Mađarske ili dalje na Zapad… sve je skuplje. I onda povežem – Kosovo! Njima nije čudno što bih nastupao na engleskom, Priština ima puno stranaca… Potpuni pogodak! Interesovanje je bilo takvo da pola ljudi nije moglo da uđe u taj prostor, a atmosfera je bila.. pa, pogledajte video i sve će vam biti jasno!

I zbog Kosova su te pozvali Amerikanci?

– Kakvo trik pitanje! Ne, to je zato što sam CIA-in spavač (smeh).

Ozbiljno?

– Dok me ne probude, da. Ali, to onda moraju baš dobro da plate, jer Crnogorac u meni ne voli da ga se budi bez debelog razloga! Do tada me plaća naša publika i neki drugi Amerikanci! Ovi drugi su me prepoznali kroz brojne nastupe tokom korone, kada sam imao jako puno angažmana putem Interneta, kao deo programa koji su slagali tamošnji komičari. Vremenom je moje čudno ime postalo i prepoznato, pa je početkom godine je stigao e-mail, Sender: Comedy Dynamics. Nisam mogao sebi da dođem! I sve je posle išlo brzo po pitanju dogovora, ali je papirologija uzela dosta vremena: ugovori, osiguranja, autorska prava, pa onda tehničke pripreme i one za PR… Ali, to je ono što volim kod takvih profesionalaca – oni su našli mene, ne ja njih. A tu kod nas, deceniju i kusur smo moje kolege i ja pod nosom našim medijskim veličinama, nudimo se, zovemo, dosađujemo čak i… ćorak! Znam da će nekome možda da zasmeta ova činjenica, ali jedini koji je domaćoj stand-up komediji pružio šansu je – Pink. Željko Mitrović je jedini koji je zvao i ponudio saradnju. E sad, to je Pink, pa je i to vrlo brzo usahnulo zbog prirode tamošnjeg okruženja, ali ta istorijska činjenica ostaje. Ipak, uveren sam da će to ostati samo jedna od epizoda pre velike promene.

A gde može da se pogleda The Balkan Brain?

– Ako neko ima Google TV, Apple TV, Amazon Prime itd. može to da pogleda tamo. međutim, ti servisi, odnosno, video platforme nisu na raspolaganju tu kod nas, osim ako se neko nije „snašao“. Distribucija je prvenstveno za zapadna i velika tržišta poput Kine, Indije, Brazila ili Rusije, gde sam već dokazao da sam jak! (smeh).

Besplatno gledanje predstava

– Ova priča o američkom uspehu je samo navlakuša za onu pravu – našu (namiguje). Naime, te moje tri tematske predstave su bile snimljene u Sarajevu baš pred izbijanje pandemije. U njihovu produkciju sam uložio puno više, jer mi je cilj bio Netflix, koji će pre ili kasnije ući kod nas s domaćim sadržajem. Ispostavlja se da je – kasnije, ali nema predaje! A, sada ono najvažnije – te moje predstave mogu da se pogledaju – besplatno! Zahvaljujući grantu američke ambasade u Zagrebu… opet Amerikanci i to oni – iz Hrvatske! (smeh), udruženje Terra Hub i ja smo razvili projekt koji će sve ljude koji pokažu dobru volju za učešćem u borbi protiv klimatskih promena – nagradimo besplatnim gledanjem mojih predstava. Svi su dobrodošli!