Čovek koji je lečio duše ljubavlju

U javnosti će ostati upamćen kao naučnik koji je na prijemčiv način govorio o svakodnevnim, životnim problemima upućujući na mir, ljubav i toleranciju kao suštinu suživota u braku ali i među ljudima.

Predsednik SANU Vladimir Kostić istakao je da je sa jučerašnjim danom nastavljena tragična serija jer je u samo mesec i po dana, otišao i peti akademik.

– Nije ni običaj ni red da se pravi gradacija, ali ne mogu se odupreti potrebi da kažem da odlazi čovek koji je u Akademiji pokrivao čitav niz oblasti i civilizacijskih celina na način koji, bojim se, neće skoro biti ponovljiv. Srpska akademija nauka i umetnosti je svesna gubitka i izražava mnogo poštovanja za ulogu koju je Vladeta Jerotić imao u srpskoj kulturi i nauci – naglasio je Kostić.

Profesor Jerotić je posebno bio popularan među mladima, jer je na jednostavan način umeo da im približi psihološke, ali i religiozne teme koje su mu bile bliske. Široj javnosti najviše je poznat po emisiji Agape u kojoj je sa autorom i voditeljem Aleksandrom Gajšekom, kao stalni gost, govorio o duhovnosti, pravoslavlju i sličnim temama. Gajšeku je posebno teško pao odlazak Jerotića, jer je, kako nam je rekao, otišao njegov duhovni otac.

– On je najznačajnija ličnost koju sam u životu upoznao, koja je produbila moj um i duh. Ja živim verom Vladete Jerotića. On nije bio isključiv kada je pravoslavlje u pitanju, naglašavao je značaj religije, filozofije, kulture i umetnosti. Svakog dana menjao je ljudske duše kroz predavanja, promocije knjiga, učešća na tribinama… – kaže Gajšek. Naglašava da je u svakom trenutku bio raspoložen za razgovor sa ljudima.

– Mnogo je voleo mlade, odgovarao je na sva pitanja koja ih muče. Smatram da je njegovim odlaskom otišao jadan od najznačajnijih prosvetitelja u istoriji našeg naroda – ističe Gajšek za Danas.

„Čovek je lep kada ima lepu reč za druge, a empatija je važna i lekovita, o tome nema spora. Mi smo bića sumnje i poverenja i stalno se razvijamo i tražimo potvrdu. Zato i lekari, a posebno pedijatri, moraju da uče da budu obdareni empatijom“, ovako je profesor Jerotić u oktobru 2016. godine na predavanju govorio lekarima Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj o uticaju emocija na lečenje i oporavak najmlađih pacijenata.

Vladeta Jerotić je rođen je u Beogradu 2. avgusta 1924. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, zatim je specijalizirao neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti).

Akademik Vladeta Jerotić je stvorio obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti. Održao je niz predavanja i učestvovao u više tribina u zemlji i inostranstvu.

Sahrana Vladete Jerotića biće održana u sutra u 14 časova na beogradskom Novom groblju u porodičnoj grobnici. Pre toga će biti služeno opelo u crkvi Sv. Nikole na groblju.

Pouke

„Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami“, govorio je Vladeta Jerotić. Omiljene tema bila mu je i porodica: „Deca ne učvršćuju brak. Tamo gde je dobar brak može postati još bolji sa decom. Tamo gde nije dobar, postaje još gori. Stabilni brakovi su stabilni bez obzira na to koliko dece ima. Znači, dete je upravo onakvo kakav je brak.“

Nagrade

Vladeta Jerotić je dobitnik velikog broja nagrada i javnih priznanja, pored ostalih i Zahvalnice Matice srpske (1982); Povelje bolnice „Dr Dragiša Mišović“ (1983); Povelje Srpskog lekarskog društva (1993); Nagrade „Đorđe Jovanović“ (1994); Nagrade „Laza Kostić“ (1997); Ordena Svetog Save I stepena (2001); Nagrade „Isidora Sekulić“ (2003); Nagrade Dositej Obradović (2014); Velike povelje Brankovog kola (2017).