Čovek koji razume Balkan

Oni tu svoju tezu razrađuju dalje, pa navode da bi, ukoliko do toga dođe, Evropska unija mogla da bude uzdrmana iz temelja. Istovremeno, dodaju i da bi verovatno „Rusija i Turska ohrabrile svoje zastupnike na Balkanu – Srbiju i Albaniju, da im pomognu u prekrajanju regionalnih granica“. Taj list spekuliše da bi srpska vlada mogla, uz rusku podršku, da „anektira delove Bosne naseljene Srbima“, a da bi Turska mogla da pomogne Albaniji da „anektira Kosovo na isti način na koji bi Srbija to mogla da uradi u Bosni“. Ipak, „Volstrit džornal“ priznaje da je malo verovatno da če se takav scenario i dogoditi, jer bi, navodi, „bilo teško za te dve zemlje da se dogovore oko novih granica“. 

Političke prognoze, samo pod punim identitetom, pošto je ova analiza vašingtonskog lista bazirana na neimenovanim sagovornicima, već godinama pred srpsku i javnost u regionu dolaze od američkog profesora Džona R. Lempija. Ovaj profesor Univerziteta Merilend i analitičar Centra „Vudro Vilson“ i odličan poznavalac prilika na Balkanu, što uključuje i bivšu veliku Jugoslaviju ali i sve ono što se dešavalo tokom devedesetih usled raspada SFRJ i stvaranja novih državica na tom prostoru, nije toliko pesimističan. 

Krajem juna je ocenio je veoma pozitivnim otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom i dobro balansiranje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u spoljnoj politici. Na panelu „Zapadni Balkan – delikatan balans“ u Centru „Vudro Vilson“ Lempi je izbor Ane Brnabić za mandatarku srpske vlade nazvao „odličnim političkim simbolom“, preneo je Glas Amerike. Lempi smatra i da su proizvoljne administrativne granice u regionu jedan od izazova i da njihova promena u nekim delovima ne bi nužno izazvala domino efekat, navodeći kao primer srpske opštine na severu Kosova. 

Ipak, američki analitičari – Danijel Server i Ros Džonson, odbacuju ideju izmene granica kao opasnu, jer bi mogla da dovede do novog rata ili rasparčavanja regiona, što bi mogla da iskoristi čak i ekstremistička Islamska država. Ovi analitičari smatraju da nova američka administracija još nema formulisanu politiku prema Zapadnom Balkanu, a da Evropskoj uniji ponestaju „šargarepe“ da motiviše balkanske zemlje u sprovodenju reformi. Istovremeno, Evropska unija zbog Bregzita, migrantske krize i rasta populizma, nije fokusirana na Zapadni Balkan.

Ono u čemu su saglasni je da su evropske integracije, uz odvraćanje ruskih opstrukcija, i dalje najbolji put za region.

„Postoje mnogi prioriteti za američku administraciju pre Balkana, ali mislim da nam je potrebno nešto, a nadam se da će to biti reafirmacija evropske destinacije Balkana, i članstvo u EU i NATO unutar postojećih granica“, naveo je Server.

Lempi je početkom ove godine izjavio da je neizvesnost pomešana sa nesigurnošću – preovlađujuće osećanje na Balkanu na početku 2017. godine.

– Bezbednosni forum prošle jeseni u Beogradu bio je ohrabrujući – od pozitivnih tonova u razgovorima srpskog i albanskog premijera do opšteg slaganja da SAD i EU treba da nastave da koordinišu politiku i ostanu angažovane u regionu, istakao je Lempi. 

– Širom regiona, zajedničko raspoloženje ovih dana je neizvesnost, pomešana sa nesigurnošću u pogledu sopstvenih ekonomskih reformi i ekonomskih mogućnosti, u pogledu graničnih i regionalnih problema, ali je sve to sada uvećano zbog neizvesnosti u pogledu opstanka EU i pitanja o angažovanju SAD, naveo je Lempi i dodao da je ruska zainteresovanost za region nesumnjiva i da se politika “meke moći” pažljivo sprovodi. 

A dok se čeka kakav će pristup Trampova administracija zauzeti prema Balkanu, američki analitičar ističe da je potrebno dati vremena novoj administraciji da se uhoda, i da ne treba preterano “interpretiratii” izjave pojedinačnih članova Kongresa kao što je bila izjava republikanskog kongresmena Dejne Rorabahera o razmeni teritorija između Srbije i Kosova. 

U regionalnim odnosima na Balkanu, često se čini korak napred, pa korak nazad. Tenzije između Srbije i Kosova su skoro svakodnevne / preko januarskog incidenta sa srpskim vozom oslikanim freskama, kada je srpski predsednik Nikolić pomenuo mogućnost slanja vojske na Kosovo, incidenta sa dronom sa albanskom zastavom na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije u Beogradu, pa sve do skoro svakodnevnih prepucavanja sa kosovskim zvaničnicima oko toga ko je umešan kriminal i ubistva Srba na Kosovu i protiv koga se vode krivične istrage zbog ratnih dešavanja 1999. godine.  

“Ne mislim da postoji spremnost za bilo kakvu veću vojnu akciju ni na jednoj strani. Mislim da postoji opasnost da neka mala, odmetnuta grupa izazove nasilje duž linije u Mitrovici, tu postoji rizik i biće izazov za obe strane da se odupru iskušenju da prekomerno reaguju. Vučićeva vlada, mislim, hoda po tankoj žici u pogledu Kosova i žele da održe veze sa Zapadom, ne žele da budu uvučeni u bilo kakvu isključivu vezanost za Rusiju ili mogućnost bilo kakve unije sa Republikom Srpskom. Istovremeno, ima mnogo neizvesnosti, ekonomskih strahova, inflacija raste i to je situacija gde razne ekstremne mogućnosti mogu da postanu realne. Zato je ovo vreme za sve strane, i ovde u Vašingtonu, u EU, Srbiji i drugde za uzdržanost, pažljivo promišljanje i konstulacije. Nadajmo se najboljem”, rekao je Lempi. 

Po njegovom mišljenju, smernice za region ostaju iste – saradnja, reforme, razvoj preduzetništva, zaštita nevladinih organizacija i slobodnih medija… Lempi podseća da je ruska zainteresovanost za region nesumnjiva i da se politika „meke moći“ pažljivo sprovodi.

Zanimljivo je njegovo viđenje događaja koji je dao sada davne 2014. godine na naučnoj konferenciji na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Lempi je rekao da su tada aktuelne ideje o ponavljanju svetskog sukoba preterane, i da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji i Rusija Zapadu štetne za sve, pa i za Srbiju. Od tada su se sankcije Zapada prema Rusiji samo pojačavale.

O Lempiju 

Džon R. Lempi je rođen 7. decembra 1935. godine. Radio je kao službenik u službi za spoljne poslove Stejt departmenta od 1964. do 1967. i bio zadužen za jugoistočne evropske studije u odeljenju za spoljne poslove Instituta od 1980. to 1988. Na mestu direktora „Istočno-evropskog studijskog programa Vudro Vilson međunarodnog centra u Vašingtonu bio je od 1987. do 1997. kada prelazi na Odeljenje istorije na Univerzitetu Merilend i tu ostaje do 2003. godine. Pridružio se vašingtonskom Institutu za spoljne poslove 2010.

 

Knjige:

Lempi je napisao knjige: „Jugoslavija kao istorija – Bila dvaput jedna zemlja“; „Prihvatanje demokratije na Zapadnom Balkanu – od postkonfliktnih bitaka ka evropskoj integraciji“; „Balkan u Jugoistočnoj Evropi 1914-2014: Vek rata i tranzicije“; „Američko jugoslovenski ekonomski odnosi posle Drugog svetskog rata“.