Čovek od „svete“ drenovine

Pre više od četrdeset godina Radeta Radovanović (86) je nesrećnim slučajem ostao prvo bez levog stopala, a potom bez noge.
Život je prema njemu bio nemilosrdan od mladićkih dana. Vremenom je ostajao bez pojedinih delova tela koje je zamenjivao ortopedskim pomagalima koje je sam pravio od drenovog drveta. Šezdesetih godina, dok je traktorom orao njivu, Radeta je pao ispod pluga koji mu je presekao levo stopalo. Posle oporavka, odbacio je veštačko stopalo koje ga je žuljalo i na koje se nikad nije navikao. Odlučio je da sebi napravi zamenu. Od komada drenovog drveta izdeljao je stopalo po svojoj meri koje je kaiševima pričvstio tako valjano da se ništa nije primećivalo čak ni pri hodu. Nije mu, kaže, bilo teško ni da potrči. Kako nije imao ko da ga odmeni, pošto mu je žena umrla, a dece nisu imali, Radeta je sam nastavio da obrađuje zemlju koristeći sve poljoprivredne mašine. Posle desetak godina zadesila ga je nova nesreća. I ovog puta dok je traktorom orao istu njivu. Stavio je kamen na papučicu gasa, seo na plug u nameri da ga oteže i dublje zaore, ali se okliznuo i već povređenu nogu, plug je presekao iznad kolena. Meštani su ga odvezli u nišku bolnicu u kojoj je ostao nekoliko meseci na lečenju. Na otpustu je dobio veštačku nogu, koja mu takođe nije odgovarala, pa je od drenovog drveta napravio novu. Ova noga mu je, kako kaže, u potpunosti zamenila pravu, jedino što nije našao pravo rešenje za koleno. Ni ova nesreća ga nije sputavala da nastavi da radi. Iako teški invalid, ovaj čovek, koji za sebe kaže da je „pola od drveta“, ne predaje se i nastavlja borbu za život i opstanak na obroncima Kopaonika, u rodnom selu Drešnica kod Kuršumlije. Obavlja sve poslove na seoskom imanju kao da je najzdraviji. Jedino je morao na traktoru da prilagodi komande. Dopunjujući kućni budžet i danas ide da obrađuje tuđa imanja za novac. U selu ga izuzetno cene, jer važi za vrednog radnika. Uz veliki rad ide i dobra zarada, pa tako Radeta u selu Drešnica važi za jednog od najimućnijih domaćina. Ovaj osamdesetšestogodišnjak često pozajmljuje novac meštanima. Maksimum koji pozajmi po jednom domaćinstvu je 4.000 evra i do sada se nije desilo da mu neko ne vrati pozajmnicu što govori o tome koliko ga komšije cene i poštuju.
– Navikao sam da štedim novac. Pošto nemam porodicu, celo selo smatram svojom porodicom i zato im pomažem. Razumem ja da ljudima zafali u predsezoni pa im zato i pomažem, a kad uberu plodove tada mi i vrate – kaže Radeta. Vičan je mnogim zanatima. Dobar je tesar, kovač, varilac, bravar, zidar i kazandžija, a obradom drveta se bavi iz hobija. Najviše uspeha je imao prilikom ručne izrade pušaka. Njegova kolekciji sada broji desetak pušaka. Imao je, kaže i probleme sa policijom oko legalizacije oružja. Drenovinu smatra svetim drvetom. Jednom prilikom, kada mu je ispao zub, usadio je drenov kočić koji je isklesao u obliku zuba i tako stručno ugradio da je mogao nesmetano da žvaće. Nesreće koje prate Radetu nastavile su se i letos, kada mu je tokom seče drva u šumi, iz ruku iskliznula motorna testera i posekla ga po desnoj butini. Kod kuće je uzeo iglu i konac i sam ušio ranu da bi zaustavio krvarenje. Pošto se rana zagnojila, morao je da ode u kuršumlijski dom zdravlja gde su mu lekari sanirali ranu. Sve zahvate na sebi radio je bez anestezije. Lekove u životu nije pio niti želi. Leči se isključivo čajevima, melemima i travama koje sam bira i meša. Nedavno je ostao bez malog prsta na desnoj ruci dok je cepao drva za loženje. Zbog prsta, kaže, nije ni bio kod lekara. Sam je zaustavio krvarenje, isprao ranu rakijom, previo šaku i nastavio da radi kao da se ništa nije dogodilo. Iako ima 86 godina, Radeta ne posustaje. I ove jeseni je traktorom sam obavio setvu. Preorao je svoje i komšijske njive i kako sam ističe, oseća se zdravo i snažno.