Čovek pun duha i mudrosti

Biografija (Von Silke Leopold: Titel Leopold Mozart. Ein Mann von vielen Witz und Klugheit. Eine Biografie, Verlag Bärenreiter-Verlag / Verlag J. B. Metzler, 2019). Reč je o autorki koja je za svoje muzikološke priloge višestruko nagrađivana prestižnim priznanjima, nedavno i Hendlovom nagradom grada Halea za 2019.

Ona je autorka poznatih i prevođenih knjiga o Hendlu, Verdiju, Monteverdiju i drugim velikim kompozitorima.

Knjiga posvećena Mocartovom ocu izuzetno je uspela biografija, takoreći fundus kako biografskih pojedinosti iz života Leopolda Mocarta, tako i prilika i okolnosti njegovog vremena. Šta bismo danas znali o Leopoldu Mocartu da nije reč o ocu legendarnog kompozitora?

On je svoje studije jurisprudencije prekinuo, postavši kamerdiner i muzičar, autor rasprostranjene Gründlichen Violinschule, kojom je postigao veliku popularnost. Ovo pitanje bi se moglo i obrnuto postaviti: šta bi bilo od Volfganga Amadea bez učitelja i pedagoga kao što je bio Leopold?

Bez oca koji je prepoznao talenat stoleća, slobodno možemo reći milenijuma i koji je sav svoj život usmerio podršci i promociji talenta svoga sina?

O svemu ovome pripoveda biografija koju je znalački napisala prof. dr Silke Leopold emeritirana profesorka muzikologije na Univerzitetu u Hamburgu. Sama biografija nastala je povodom 300. godišnjice rođenja Leopolda Mocarta (17. novembar 1719).

Leopold je sebe smatrao posrednikom između svetova – učenik Jezuita sa prijateljima protestantima, dete odraslo u urbanom podneblju, čovek koji je služio kod plemstva, violinista koji se nadao da će uspeti kao muzički pisac. Bio je čovek koji je putovao svetom otvorenih očiju, prepun radoznalosti, a u pismima se otvara njegov veoma lični i familijarni duh.

Dugo je Leopold stajao u senci svoga slavnog sina Volfganga Amadea.

Tek 1980-ih godina su se muzikolozi stali intenzivnije zanimati za delo ovog kompozitora. Leopold Mocart bio je bez ikoje sumnje jedna od najzanimljivijih i najsvestranijih ličnosti svog doba. On je živeo i delovao ravno 50 godina u Salcburgu.

Bio je ne samo autor, u Evropi najpoznatije, metode škole violine, već i produktivni kompozitor, dugogodišnji dvorski muzičar i violinista, vice-kapelmajster i slavni kopista nota. Uza sve to bio je i poznati pedagog, mudri vaspitač svoje talentovane dece Marije Ane i Volfganga Amadea.

Uvaženi intelektualac i cenjeni pisac pisama, bio je i predani muž i brižljivi otac, ljubitelj i kolekcionar umetničkih dela, pasionirani ljubitelj pozorišta i opere.

On je bio i revnosni rimokatolik i član lože slobodnih zidara, slobodni duh i čovek prosvetiteljstva, koji je podržavao kako svoje kolege u fahu muzike, tako i udovice i sirotišta. Dominicus Hagenauer, jedan prijatelj iz mladosti i iguman crkve Sv. Petra u Salcburgu, opisao ga je kao ”mudrog čoveka sa smislom za humor”.

Leopold Mocart rođen je 14. novembra 1719. u Augsburgu. Kao 18-godišnjak, došao je 1737. na studije filozofije i jurisprudencije (prava) na Benediktinski univerzitet u Salcburgu. Pre toga je na jezuitskom koledžu svog rodnog grada apsolvirao humanističko obrazovanje. Njegova strast za muzikom bila je ogromna.

Bez svršenih studija počeo je svoju službu kao kamerdiner i violinista kod nastojatelja salcburške katedrale Johana Baptista von Turn i Taksisa, koji je podržavao mladog i ambicioznog muzičara sve do članstva u dvorskoj muzičkoj kapeli salcburškog nadbiskupa. Od 1743, kao neplaćeni četvrti violinista, razvio se do vice-kapelmajstera dvorske muzičke kapele.

U to vreme su nastale brojne kompozicije različitih žanrova – oko 90 simfonija, serenada i divertimenata, solo-koncerata, kamerne muzike, oratorijuma, misa… Mnoga od tih dela su zagubljena – oko 250 kompozicija je sačuvano.

Svoju slavu u evropskim razmerama zadobio je kao izvanredni muzički pedagog. Godine 1756. objavio je opsežnu školu violine Violin-Lehrbuch (Udžbenik violine), koja je temeljna škola za učenje ovog instrumenta.

Knjiga je prevedena još za Leopoldovog života na različite jezike.

O nesamerivom značaju govori i činjenica da se i danas u instrumentalnoj nastavi ova škola violine koristi među studentima muzike.

Leopold je imao brojne učenike koje je podučavao violini i klaviru kao kompoziciji i solo pevanju. Na kraju on je bio i učitelj svoje dece – Wunderkinder Marije Ane i Volfganga, koje je podržavao sa ljubavlju i mudrošću.

Njegova ekstremna menadžerska sposobnost sagledavala se pri velikim putovanjima koje je preduzimao sa celokupnom familijom širom Evrope. Oko 500 sačuvanih pisama svedoče o tome i o autoru kao oštroumnom posmatraču svoga vremena, kako u politici, tako u religiji, prirodnim naukama i umetnosti.

Ova biografija prikazuje Leopolda Mocarta i kao brižljivog vaspitača, supruga i oca.