Čovs: Sa medijima kojima je osnovni finansijer država, mi se utrkujemo „za dvojku“

Prema njegovom mišljenju, „vrhovni vođa će iskoristiti svaku priliku da svakom novinaru koji bi želeo da postavi iole kritičko pitanje nacrta metu na čelu i da ga isproziva“.

„Potom će da se povuče u svoje odaje, da glumi da je dobio nekakav napad, a onda će da se pravda kako to njega uopšte ne dotiče“, ukazao je Čovs u serijalu razgovora Presstup.

Njega, međutim, pogađa i to što opozicija o novinarima koji nisu pod uticajem države misli kao o „nekakvoj vrsti njihovog javnog servisa“.

„Opozicioni političari nas najčešće pitaju: ‘Zašto vi ne objavljujete naša saopštenja?’. Odgovor je jednostavan – napravite nam vest, mi se time bavimo“, predočio je Čovs.

Kako je napomenuo, šta ko o kome ili o čemu želi da „bistri i tupi“, to najčešće ne bi trebalo da interesuje javnost, niti je posao novinara da to tek tako prenose.

Medijska scena u Srbiji zaslužuje dvojku, rekao je Čovs i istakao da to „ne znači da nema sjajnih primera kolega koji rade fenomenalan posao uz pomoć, uglavnom, štapa i kanapa, najčešće tamo gde je najviše potrebno“.

U proseku, ipak, „sa tabloidima i paratabloidima, medijima kojima je osnovni finansijer država, mi se utrkujemo za dvojku“, obrazložio je Čovs.

Njemu bi, kao novinaru, bilo najlakše da zaključi da su za takvo stanje u medijima odgovorni građani.

„Međutim, od njih možemo svakodnevno da čujemo da su najodgovorniji novinari, a njima su opet krivi ili urednici ili finansijeri“, ilustrovao je Čovs.

Tako bismo, kako je precizirao, mogli do sutra da idemo u krug dok ne uhvatimo sami sebe za rep i ne shvatimo da smo sami odgovorni.

„Ako hoćemo da gradimo bolje medije, možemo da počnemo sa bilo kog mesta, ali bi bilo najbolje sa svih frontova istovremeno“, uveren je Čovs.

On smatra da o pritiscima na medije najbolje svedoče pokušaji da se novinari vrate na poziciju društveno-političkih radnika koji odgovaraju partiji, a ne građanima.

„Dogorelo je do balčaka, i tu ne mislim na republičke nagrade ili nacionalne penzije, nego na izveštavanje o kulturno-umetničkim društvima u prigradskim naseljima i u selima od 3.000 stanovnika“, rekao je Čovs.

Prema njegovoj oceni, „dotle je došao uticaj na izveštavanje, pokušaj da se medijima naloži kako bi trebalo nešto da predstave da bi to bilo društveno poželjno“.

Obim lažnih vesti u medijima je „vanserijski“, konstatovao je Čovs, koji misli da je odavno pređena granica kada bi to moglo da se reguliše kroz postojeće mehanizme.

Kao pozitivno, vidi što su se pojavili mediji koji se bave medijima, fektčekingom, proverom toga šta rade novinarke i novinari, „ali i onih koji nisu naše koleginice i kolege“.

„Upravo portali koji se bave dekonstrukcijom lažnih vesti, kao što su Raskrikavanje i Fejknjuz tragač, jesu neka vrsta merila kvaliteta rada medija“, kaže Čovs.

Naglašavajući da je novinarstvo, „kao što odveć znamo“, prilično sujetna profesija, on misli da se po pitanju solidarnosti stanje malo poboljšava.

Kako je podsetio, „gotovo u svakom od slučajeva u kojima su se novinari našli na udaru, profesija se ujedinila i, uglavnom saopštenjima, dali smo podršku jedni drugima“.

„To mi daje nadu da će kolege, ukoliko se meni sutra nešto desi, stati uz mene i dati mi podršku da mogu da nastavim da se bavim poslom“, zaključio je Čovs.