Crkva i naprednjaci u braku iz nužde

Danasovi izvori u vrhu SPC tvrde da nema „zahlađenja“ odnosa“, jer su Crkva i vlast u godini koja je pred nama „kao hleb“ potrebne jedna drugoj. SPC, koja je krajem 2018. novac za unutrašnje troškove tražila i dobila od Vlade Srbije, u 2019. očekuje obeležavanje osam vekova autokefalnosti, a Aleksandar Vučić svakako ne želi javnu crkvenu kritiku njegove kosovske politike u predstojećim mesecima.

Milan Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde, jedini je u ime države prisustvovao na obe ovogodišnje božićne liturgije. Na paljenju Badnjaka sa patrijarhom u nedelju popodne bila su dva ministra – vojni Aleksandar Vulin i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je, kao i prošle godine, bio na božićnoj liturgiji koju je služio poglavar SPC. Vulinu se desio mali „peh“, jer je resorna služba na čijem je čelu praznik Hristovog rođenja čestitala pokojnom patrijarhu Pavlu umesto aktuelnom Irineju. On se zbog „histeričnih i zlonamernih napada“ medija javno oglasio na Božić saopštivši da je „glupa greška odmah primećena i ispravljena“ i da zbog nje niko neće biti kažnjen, uz upozorenje novinarima da se „ne prave duhoviti“ na ovu temu. Najredovniji na velikim prazničnim liturgijama je prinčevski par Karađorđević, koji je iz „drugog filma“ i u svim hramovima SPC ima rezervisan tron.

Iako je izostao na liturgiji, prvi „naprednjački tim“ – predsednik i premijerka Srbije – Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, čestitali su Božić patrijarhu Irineju, episkopima, sveštenstvu, monaštvu i vernicima SPC u subotu na Tucindan. Tog istog dana na Svetosavskom platou na Vračaru, patrijarh Irinej je otvorio „Božićnje seoce kod Hrama“, oko kog se lome koplja u gradu – da li je „radost za narod“ ili „kič neprimeren mestu i vremenu“.

U 2018. odnosi Crkve i naprednjačke vlasti bili su promenljivi, mada ovo otopljavanje pred kraj 2018. mnogi u SPC vide kao „brak iz nužde“. Prošla godina počela je patrijarhovim blagosiljanjem Vučića trećeg dana Božića u Banjaluci, da bi se SPC pred majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora našla između pritiska vlasti da „ne talasa“ oko Kosova i Metohije i otvorenog negodovanja sve brojnijih kritičara Vučićeve kosovske politike. Javno oglašavanje Sabora o KiM u kome je crkveni vrh jasno rekao „ne“ nezavisnosti i podeli južne srpske pokrajine, kako se priča u SPC, ohladio je odnose između patrijarha Irineja i Aleksandra Vučića na neko vreme. Poglavar i Sinod SPC oćutali su uvrede i odijum kojima su predsednik Srbije i SNS-a Vučić, šef kancelarije za KiM Marko Đurić i Srpska lista zasipali episkopa raško-prizrenskog Teodosija i igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića) zato što su javno ukazali na mogućnost organizovanih nemira na severu KiM koji bi doveli do podele ili razgraničenja Pokrajine, za koje su se potom i javno založili Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači.

Patrijarh je čak izjavio za Novosti da „i dalje misli da se Vučić bori kao lav za Kosovo“, dok se u crkvenim krugovima spekulisalo da bi vladika Teodosije i arhimandrit Sava mogli da budu čak i kažnjeni zbog javnog neslaganja sa predsednikovom politikom. Sabor je početkom novembra na jesenjem zasedanju, ipak, ponovio stavove iz maja i u saopštenju za javnost podržao vladiku i monaštvo na KiM. Krajem novembra, nekoliko dana posle intervjua u NIN-u objavljenom 22. novembra pod naslovom „Oligarhija demokratiju pretvara u diktaturu“, otac Sava je bez komentara privremeno „ugasio“ nalog na Tviteru.

Odmah posle jesenjeg Sabora patrijarh Irinej razgovarao je sa Vučićem i, kako se saopšteno iz Predsedništva Srbije, „podržao predsednikove napore u cilju nacionalnog kulturnog i ekonomskog podizanja Srbije“. U saopštenju je navedeno i da su se „sagovornici saglasili da je 2019. od izuzetnog značaja za jačanje nacionalnog duha i srpskog kulturnog identiteta, a da je proslava 800 godina od nastanka prve srpske arhiepiskopije jubilej kome treba pokloniti izuzetnu pažnju“. Iako je već više godina završetak radova na Svetosavskom hramu briga ruske države, Vučić je obećao poglavaru SPC da će „Srbija pomoći da se radovi na hramu okončaju“.

Krajem novembra javnost je saznala za milion evra koje je SPC tražila i dobila od Vlade Srbije na ime isplate poreza i doprinosa. U Nemanjinoj 11 je rečeno da je SPC, zbog teške finansijske situacije novac uplaćen kao „dotacija nevladinim organizacijama“ i da će morati da pravda sve troškove. Novčanu pomoć Vlade Srbije dobila je i Eparhija raško-prizrenska. Sticajem događaja, patrijarh Irinej je potom u Novostima ponovo javno podržao Vučićeve poteze oko zakonodavne aktivnosti Prištine zbog transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, iako je uloga zvaničnog Beograda u celoj priči nejasna, a predsednik Vučić, mimo Ustava i Skupštine Srbije, vodi politiku razgraničenja, dok se u prištinskim diplomatskim izvorima naveliko spekuliše da bi „scenario“ najavljivan u avgustu na severu KiM mogao da se „izvede“ južno od Ibra.

U SPC od jesenjeg Sabora gotovo da vlada muk kad je reč o državnoj politici na KiM, a o kritici da se i ne govori. Jedini prizvuk drugačijeg mišljenja, ali ne direktno o Kosovu, došao je za Božić od episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija (Durića), koji je govoreći o protestima u regionu izjavio za N1 da je „dobro je što se dešavaju protesti“.

– Protesti u Beogradu su gandijevskog tipa i pokazuju visoku svijest o tome šta protesti trebaju biti. Trebaju biti opomena vlasti. Mislim da su dobra poruka da postoji demokratska svijest – rekao je vladika Grigorije.

Predsednica, gradonačelnik, migranti i Japanac

Za razliku od Vučića, koji nije bio na božićnoj liturgiji u Svetosavskom hramu, njegova hrvatska koleginica Kolinda Grabar Kitarović prvog dana Božića je posetila i lično čestitala Božić mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju, kao i sveštenicima i svim pravoslavnim vernicima. Mitropolit Porfirije je istog dana priredio božićni ručak za gradonačelnika Zagreba Milana Bandića i njegove saradnike, predsednika Srpskog narodnog vijeća Milorada Pupovca, saborskog zastupnika srpske nacionalne manjine Borisa Miloševića, migrante iz Etiopije i jednog pravoslavnog Japanca, saopšteno je iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.