Za kim zvona zvone: Zašto su se crkve i hramovi SPC širom Srbije oglasili u podne?

U saopštenju SPC se navodi da će crkvena zvona zvoniti u podne kao znak poziva „vernom svetosavskom narodu na usrdnu molitvu, smirenost, međusobnu solidarnost i nepokolebljivost u činjenju dobra uprkos lažnim i nepravednim optužbama kojima je izložen u Organizaciji ujedinjenih nacija“.

Javnost se nakon ovog saopštenja zapitala iz kog razloga će zvona da zvone. Da li je povod da se vernici mole kako se rezolucija o Srebrenici ne bi izglasala, ili Crkva zvonima poziva narod da se mole za međusobnu solidarnost i mir „sa svim narodima, naročito onima sa kojima vekovima delimo zajedničku istoriju“, kako stoji u saopštenju SPC.

Jer oni sa kojima delimo vekovnu istoriju, su upravo oni koji podržavaju ovu rezoluciju, koju SPC smatra nepravednom optužbom srpskog naroda.

Teolog Vukašin Milićević: Današnje zvonjenje bi imalo smisla samo ukoliko bi bilo poziv na molitvu za srebreničke žrtve i na pokajanje

Za pojašnjenje ove, na oko, pomalo kontradiktorne izjave, kao i fenomena zvonjenja zvona na svim hramovima u isto vreme pitali smo teologa Vukašina Milićevića.

On je za Danas pokušao da objasni šta zapravo zvuk zvona u hrišćanskoj tradiciji predstavlja.

„Zvuk zvona u hrišćanskoj tradiciji simbolizuje molitvu. Što se mene lično tiče, ovo današnje zvonjenje bi imalo smisla samo ukoliko bi bilo poziv na molitvu za srebreničke žrtve i na pokajanje, ako već treba da bude reči o hrišćanskim vrlinama, zbog svega onoga što se tamo desilo. Sve drugo je samo saučestvovanje u nacionalističkim lažima i manipulacijama kojima se ovo društvo vodi putem potpune moralne destrukcije i ekonomske potčinjenosti. Srbija se pretvara u njihov privatni posed, a mržnja i frustracija su opijum koji kmetove koji na njemu žive treba da drži u pokornosti“, oštar je Vukašin Milićević.

I verski analitičar Vladimir Veljković je u svom autorskom tekstu za „Peščanik“ bio veoma kritičan prema odnosu koji su uspostavili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije kao i Vučićevom odlasku po patrijarhov blagoslov pred put u Njujork.

Veljković u jednom delu teksta patrijarha Porfirija naziva ličnim patrijarhom Aleksandra Vučića.

„Za Aleksandra i njegovog patrijarha srpski rod i srpska krv su svetinja. I ta njihova svetinja daje im snagu da se uzdižu iznad čitavog sveta kao da su titani i oni sipaju osudu na čitav svet za koji se Gospod razapeo na krstu i kojem oprašta grehe. Zato što svi ljudi koji žive na svetu – Hristos je Bog živih – greše iz neznanja, a kada spoznaju da su pogrešili, oprost i olakšanje odmah stižu“, napisao je Veljković.

On se i u ironičnom tonu osvrnuo na Vučićev odlazak u Hram Svetog Save pred put u Njujork, kada je dobio blagoslov od patrijarha Porfirija.

„Na zasedanju UN-a, povodom rezolucije o genocidu u Srebrenici, gledaćemo Aleksandrov rat na koji se ukrepio molitvama u Hramu Svetog Save. Molitvama srpske svetinje, molitvama koje mu pale srpsku krv u mlohavom i iznemoglom srpskom telu. Zato što je on gospodar sve srpske zemlje, gospodar svih srpskih tela. I ta mu vera, vera stara, vera starih srpskih gospodara – daje snagu u krvi i jača volju“, stoji u Veljkovićevom tekstu za Peščanik.

Bez obzira na crkvena zvona i blagoslove patrijarha, danas će se u Njujorku, po svemu sudeći, izglasati Rezolucija o genocidu u Srebrenici, a kako će se ona uticati na unutrašnja dešavanja i na odnose sa onima sa kojima, kako reče SPC, delimo vekovima zajedničku istoriju, u mnogome će zavisiti pre svega od toga na koji način će naša vlas prihvatiti ovu rezoluciju.