Foto: DanasVladika niški Arsenije je prilikom obilaska novog Kliničkog centra Niš „dao svoj blagoslov upravi niškog KC“ za izgradnju male bogomolje u krugu KC-a do kraja ove godine, saopštila je prošle sedmice ova zdravstvena ustanova.
Novi KC, svečano otvoren u decembru prošle godine, inače, još uvek radi bez upotrebne dozvole, njegova unutrašnjost se dorađuje, a okolina je neuređena.
– Drago mi je što postoji inicijativa za izgradnju paraklisa – bogomolje, gde će pacijenti moći da ostvaruju svoje duhovne potrebe, a u kojoj će uvek biti jedan dežurni sveštenik. Na taj način crkva će svakako biti prisutnija u Kliničkom centru Niš, rekao je tom prilikom vladika Arsenije.
Postojanje bolničkih bogomolja ili kapela, svakako, nije neuobičajena pojava u svetu. One su u ne malom broju slučajeva i multikonfesionalne, pošto je motiv za gradnju pre svega humanitarne prirode, odnosno duhovna podrška pacijentima i članovima njihovih porodica u dramatičnim životnim trenucima. I u Srbiji je postojala slična praksa, tako da je, recimo, crkva u krugu Kliničkog centra Srbije izgrađena 1929, dok je Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin do Drugog svetskog rata imala dve kapele, pravoslavnu i katoličku.
Intenzivniji „ulazak crkve u zdravstvo“ počeo je posle 2007. godine, kada je nastala većina bolničkih bogomolja ili kapela, koje su po pravilu pravoslavne. SPC je njihovu gradnju objašnjavala „zahtevima“ bolničkih „uprava“, a te uprave zahtevima „građana“, bez preciznijih podataka o tome. Ovakav „ulazak SPC u bolnice“ je, pritom, umeo da liči na pomodarstvo ili bude pretenciozan, pa i nasrtljiv. Najava gradnje bogomolje u novom KC Niš, čija unutrašnjost i spoljašnost nije potpuno završena, po ovim „kriterijumima mogao bi se meriti sa, recimo, gradnjom kapele u okviru vile „Dalmacija“ u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Koviljača“ ili sa postavljanjem molitvenika sa ikonom usred čekaonice Urgentnog centra u Beogradu.
– Legitimna je potreba ljudi za religijom, pa i bolesnih ljudi, ili mnogo češće njih, ali je problem što se javni prostor u jednoj sekularnoj državi boji religijom, i to jednom od prisutnih orijentacija, najbrojnijom, ali ne i jedinom. U Srbiji je uočljiva dominacija SPC, koja je oličena i u statusu tradicionalne crkve u pravnim normama, pored šest drugih, takođe tradicionalnih verskih zajednica, koje proporcionalno broju vernika mogu izvršiti mnogo manji uticaj u društvu, kaže za Danas sociološkinja religije Danijela Gavrilović, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Ona dodaje da se u gradnji SPC bogomolja u bolničkom krugu uočavaju dva problema. Jedan je „simbolična borba, to jest osvajanje javnog prostora od strane SPC, i na taj način nametanje jednog koncepta života“. Ovakva gradnja nije jedini primer, slično je i sa slavljenjem slava javnih institucija.
– Drugi problem je privatizacija javnih funkcija i resursa, odnosno netransparentno donošenje odluka o takvim aktivnostima, koje se često, kao i u ovom slučaju, pripisuju pojedincima, kaže Gavrilović.
SPC ostvaruje izvestan uticaj na zdravstvo – mada u značajno manjoj meri, i kroz crkveno nagrađivanje lekara. SPC je, tako, nedavno odlikovala Ordenom Svetog kralja Milutina infektologa Žarka Rankovića, predsednika Skupštine niške opštine Medijana i predsednika niškog SPS-a za „delatnu ljubav prema Svetoj majci Crkvi, naročito pokazanu uređenjem i opremanjem bogoslužbenog prostora na Infektivnoj klinici Kliničkog centra u Nišu“. Ranković je, naime, kao nekadašnji direktor niške Infektivne klinike, najzaslužniji što je „na jednoj otvorenoj terasi klinike, koja inače nije služila ničemu, napravio ‘sobu za molitve'“.
Pre dve i po godine, pak, jedno od najviših odlikovanja SPC, Orden Svetog Save drugog stepena, dobio je direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju u Nišu, Dragan Milić, iz razloga koji bi se bezmalo mogli nazvati „medicinskim“. Ovaj lekar – koji inače nije zaslužan za podizanje ijedne bolničke bogomolje, odlikovan je, kako je izveštavano, „za svoje nesebično zalaganje u lečenju i požrtvovanu brigu o pacijentima“. Odlikovanje mu je uručio „lično“ patrijarh srpski Irinej.
Nagrade SPC za „elitu“
– SPC nema neke akcije u kojoj bi nagradila podvige i dostignuća „običnih“ građana i ohrabrila ih u tegobnom tranzicionom životu. Ona se ponaša kao autoritarna organizacija, ali isto tako i elitistička, kaže sociološkinja religije Danijela Gavrilović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
