„Crna ovca” u nacističkoj porodici

Albert, za kojeg je Herman govorio da je „crna ovca u porodici“, bio je disident od dolaska nacista na vlast 1933. pa do pada Hitlerovog režima 1945. godine. Albert je bio u izolovanoj ćeliji kao i Herman posle rata. Imao je zadatak da na Nirnberškom sudu objasni ulogu brata „određenog da bude Hitlerov naslednik“. Hermanovo suđenje trajalo je od novembra 1945. do oktobra 1946. godine. Ubio se 15. oktobra 1946. godine, dan uoči pogubljenja.

Rediteljka je koristila arhivske podatke koji se nalaze u Vašingtonu, kako bi otkrila složenu i ambivalentnu Albertovu ličnost, tada

čuvenog poliglote, dendija, filmskog umetnika u Austriji i Italiji i biznismena u Čehoslovačkoj. Njegov prijatelj Ernest Nojbah, jevrejskog porekla, u filmu priča o Albertovom besu kada je 1923. godine saznao da se Herman priključio nacističkoj stranci. „Herman se udružio s tim gadom od Hitlera“, rekao je tada Albert, koji s bratom neće govoriti deset godina. Na nirnberškom suđenju Albert je govorio kako je pružao pomoć Jevrejima da napuste Nemačku 1938. godine i dao spisak od 34 imena koja mogu da svedoče u njegovu korist.

Albert je pušten iz nirnberškog zatvora i prebačen u Prag, gde je proveo godinu dana u zatvoru. Umro je 1966. godine u finansijskoj nemilosti i anonimnosti, ali se nikada nije odrekao svog prezimena.

Hitlerov akvarel na aukciji

Berlin – Akvarel koji je nekada krasio zidove gradske skupštine Minhena trebalo bi da bude prodat na aukciji za najmanje 50.000 evra, ne zbog svoje umetničke vrednosti već zato što je delo Adolfa Hitlera. Akvarel je nastao 1914. godine, skoro dve decenije pre nego što je postao ozloglašeni nacistički diktator. Početna cena akvarela je 4.500 evra, ali se u licitiranju očekuje desetostruka cena.