Britanski istoričar i lingvista Kenet Morison, autor knjige „Savremena istorija Crne Gore“ izjavio je juče za BBC da je pitanje crnogorskog jezika političko, a ne lingvističko, i da taj jezik ima budućnost. Morison, čija bi knjiga uskoro trebalo da izađe iz štampe, rekao je da se „crnogorski jezik suštinski ne razlikuje od srpskog i da je tu pre reč o crnogorskom nacionalnom identitetu“.
Britanski istoričar i lingvista Kenet Morison, autor knjige „Savremena istorija Crne Gore“ izjavio je juče za BBC da je pitanje crnogorskog jezika političko, a ne lingvističko, i da taj jezik ima budućnost. Morison, čija bi knjiga uskoro trebalo da izađe iz štampe, rekao je da se „crnogorski jezik suštinski ne razlikuje od srpskog i da je tu pre reč o crnogorskom nacionalnom identitetu“.
„Pitanje jezika je za Crnogorce koji su težili nezavisnosti u suštini pitanje konsolidacije nacije“, ocenio je Morison povodom predloga novog Ustava Crne Gore kojim je utvrđeno da službeni jezik bude crnogorski.
Britanski lingvista je ukazao da je u celom regionu posle raspada Jugoslavije jezik izraz nacionalnog identiteta i naveo da su zvanični jezici nazvani prema imenima država. Morison je uveren da crnogorski jezik ima budućnost.
„Mislim da će crnogorski jezik opstati. Kao što je uostalom i bosanski bio podjednako kontroverzan kada je proglašen zvaničnim jezikom u Bosni i Hercegovini (BIH). Uveren sam da regionu predstoje dalje integracije, ali je ništa manje važno i to da se konsoliduju nacionalni identiteti ljudi koji u tom regionu žive“, rekao je Morison. Za Crnogorce, kod kojih pitanje nacionalne pripadnosti nikada nije bilo jasno razlučeno – da li su Crnogorci ili Srbi – veoma je važno da dođe do svojevrsne konsolidacije njihovog crnogorstva, rekao je Morison.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
