CRTA: Dve trećine građana najviše veruje televizijama, RTS prednjači

Istraživanje je sprovedeno telefonskom anketom, pozivanjem mobilnih telefona na uzorku od 1.075 ispitanika.

Ilić je rekao da oko polovine ispitanika veruje provladinim medijima, 17 odsto veruje kritičkim medijima, a 12 odsto nema poverenje ni u jedne, ni u druge, a istraživanje pokazuje i da skoro da nema građana koji veruju provladinim medijima, a da su im bliske opozicione stranke ili obrnuto.

On je dodao da kada je reč o stanju demokratije 39 odsto misli da se ono poboljšalo, 28 odsto da se pogoršalo i 27 odsto da se nije promenilo, kao i da 62 odsto ispitanika veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, ali da paralelno raste broj građana koji veruju da je Srbiji potreban jedan jak lider.

Upitani o tome da li im stižu pozivi na glasanje, 82 odsto ispitanika je reklo da su pozivi stigli za sve ukućane na prošlim izborima, devet odsto da nisu nikome od ukućana, dva odsto da su stigli i preminulim članovima porodice i jedan odsto da su stigli ljudima koji ne žive na toj adresi.

Paralelno s tim, istraživanje je pokazalo da 22 odsto ljudi misli da na glasanje ne može izaći ako im ne stigne poziv za glasanje, a oko jedne trećine ne zna da je moguće proveriti da li su upisani u birački spisak preko sajta.

Na pitanje o izbornim nepravilnostima, 22 odsto smatra da nema nepravilnosti, 25 odsto da je bilo manjih nepravilnosti, 11 odsto da povremeno dolazi do ozbiljnih nepravilnosti i 24 odsto da je stalno bilo ozbiljnih nepravilnosti, te 40 odsto smatra da nepravilnosti nisu uticale na rezultat, a 33 da jesu.

Upitani o krađi izbora na izborni dan, Ilić je rekao da istraživanje pokazuje da 31 odsto ispitanika misli da toga nema, 27 odsto da ima u maloj meri, 23 odsto da ima u velikoj meri, a 20 odsto ispitanika nema odgovor.

Kada je reč o pritisku na birače, Ilić je rekao da je to komplikovano pitanje, ali da je građanima ostavljeno da na osnovu svojih uverenja kažu da li su bili izloženi pritiscima i da je 83 odsto reklo da nije, tri odsto da je bilo pritisaka da izađu na izbore, a 14 da je bilo pritisaka da glasaju za određenu stranku i da je na pitanje ko je vršio pritisak 10 odsto reklo stranački aktivisti, dva odsto šefovi i nadređeni i dva odsto poznanici.

Na pitanje da li će predstojeći izbori biti pošteni 34 odsto je reklo da neće biti, 57 da će biti pošteni i devet odsto nije odgovorilo, a među onima koji gledaju provladine kanale 72 odsto veruje da će izbori biti pošteni.

Predstavnica portala Istinomer Milena Popović rekla je da su usled krize u Ukrajini glavne poruke vladajućih stranaka „mir i stabilnost“, a da izbornom kampanjom dominiraju lokalne teme poput komunalnih problema, izgradnje infrastrukture, poboljšanja životnog standarda, ali i izgradnja vrtića i zdravstvenih ustanova.

Da su ispunjena obećanja od 2012. godine svaka porodica bi u Srbiji imala makar jednog zaposlenog člana, bilio bi ukinuto stranačko zapošljavanje, a sporne privatizacije rešene, rekla je Popović.

Ona je dodala da je medijska zastupljenost izbornih takmaca neravnomerna.

Predstavnik Građanskih inicijativa Uroš Jovanović rekao je da je prethodne nedelje zabeležena priča aktiviste Srpske napredne stranke da je morao da prikuplja sigurne glasove i ide na stranačke skupove, kao i navodi Ujedinjenih za pobedu Srbije da su imali opstrukcije, poput nemogućnosti da održe predizborni skup u Vršcu ili postave štand u Subotici i da je zabeleženo da su Srpska radikalna stranka i Suverenisti targetirali nevladine organizacije tokom svoje kampanje.