Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Na današnji dan pre 80 godina list Pravda preneo je vest o prvim brodovima koji su u Evropu dovezli emigrante i američke filmove nakon što je uspostavljen sporazum o redovnom brodskom saobraćaju. List Vreme piše o konkurenciji koju je dobio Volt Dizni na polju animiranih filmova.
Prema pisanju lista Pravda, grčka vlada je došla do sporazuma sa italijanskim i engleskim admiralitetom koji omogućava uspostavljanje redovnog putničkog i denčanog saobraćaja između srednje Evrope i Balkana i Severne i Južne Amerike bez poteškoća koje bi zaraćene strane mogle izazivati.
Admiraliteti sa obe strane su postavili zahtev koji podrazumeva da se tim brodovima mogu prevoziti državljani neutralnih zemalja, dok se uvoz i izvoz robe može izvoditi samo u neutralne zemlje. Ovi brodovi ploviće samo pod grčkom zastavom, u režiji grčkog brodskog društva “Helenik Mediteran Lajn”.
Kako veliki grčki okeanski brod “Nea Helas” nije dobio dozvolu za plovidbu kroz Gibraltarski moreuz od Engleske, između pristaništa Pireja i Lisabona prevoz će obavljati brodovi “Atena” i “Volos”.
Ova uspostavljena veza između Amerike i Evrope posebno će doprineti američkom filmu, kojem balkanske zemlje nisu imale pristup od kad je Italija ušla u rat. Takođe, u Evropu će brodovima stići ratni emigranti iz Francuske, Engleske, Španije, Severne i Južne Amerike i državljani neutralnih zemalja u jugoistočnoj Evropi koje je rat zatekao u inostranstvu.
Špansko brodarsko društvo “Kompania Transmediteranea”, čiji brodovi plove mesečno tri puta, obavlja komplikovan saobraćaj između Evrope i Južne Amerike. Nemačke vlasti izjavile su da će putnicima iz država srednje Evrope omogućiti putovanje preko Pariza, Lisabona do Barselone gde će se ukrcati u španske brodove koji saobraćaju između Španije i Tenerifa, Santosa, Montevidea i Buenos Ajresa.
Svi putnički brodovi grčke vlade saobraćaju po Sredozemnom moru, pod pratnjom ratnih brodova kojima se pridružuje i italijanska krstarica. Prema sporazumu sa vladama zaraćenih zemalja, brodovi plove samo tokom dana dok se noću zadržavaju u lukama.
Novina je i slanje pošte iz jugoistočne Evrope u Južnu Ameriku redovnim vazdušnim poštanskim saobraćajem, između Rima u Buenos Ajres po novoj odredbi italijanske vlade. Na ovoj liniji saobraćaće avioni “Kondor”, koji će slati i primati poštu iz Novog Sveta.
Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
Vreme prenosi članak američke filmske revije u kom se navodi da crtani film najviše oduševljava bioskopsku publiku. Dalje se navodi da se za ovaj film traži karta više, te da deca nemaju priliku da ga pogledaju jer je publika kojoj se rasprodaju karte pretežno starija.
Kako crtani filmovu postaju sve gledaniji Volt Dizni dobija konkurenciju. Maks Flajer autor je popularnog Popaja, Harman i Ising raznovrsnih likovima i sve je popularniji Paul Teri koji radi filmove u crno beloj tehnici.
Teri je stekao posebnu slavu nakon što je prikazao seriju svojih filmova koji su oduševili publiku, kako u Holivudu tako i domaću. U serijalu se nalaze skečevi o komarcima, o gusanu Mandiu i patku Gandiu, o petlovoj porodici i slično.
Nakon dugogodišnjeg crtanja za razne produkcijske kuće, Teri je uspeo da sopstvenim sredstvima organizuje ovaj projekat i probije se u prvi plan. Osnovao je svoju produkcijsku kuću u kojoj radi 500 talentovanih umetnika i radnika, koji svake nedelje urade jedan kratak film u trajanju od sedam do osam minuta. Za film tog trajanja Teri napravi od 6.000 do 10.000 sličica.
Iako proces stvaranja filma traje dugo, isplativ je jer su filmovi veoma uspešni i prikazuju se širom sveta. Konkurencija koju je Dizni dobio može biti i pozitivan uticaj jer se svakodnevno dižu standardi za ovu umetnost.
Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
