Crv u Velikoj jabuci

Crv bankrota preti da Njujork pretvori u – trulu jabuku.

Ako vlast najvećeg američkog grada nešto hitno ne preduzme, Njujork bi mogao da doživi sudbinu Detroita iz 2013.

Ne čekajući poteze vlasti, poslovni magnat Pol Singer, vlasnik hedž fonda Elliott Management (i fudbalskog kluba Milan), napustio je Njujork i preselio se na Floridu.

Njegovim stopama krenuo je i Karl Ikan, vlasnik holdinga Icahn Enterprises i jedan od najuspešnijih investitora na Vol stritu.

Singera i Ikana prati i milijarder Leon Kuperman, vlasnik hedž fonda i investicione banke Omega Advisors.

Oni, nažalost, nisu usamljeni.

I banka Goldman Sachs razmišlja da prebaci upravljenje velikim fondovima na Floridu.

To su već uradili Credit Suisse, Morgan Stanley, Barclays, UBS, Citigroup, Alliance Bernstein.

Nedavno istraživanje pokazalo je da svaka peta banka i finansijska kompanija s Vol strita razmišlja o selidbi iz Njujorka.

Majkl Kronenberg, suosnivač istraživačke platforme Analyst Hub i vlasnik stana u centru Menhetna, kaže: „Odlaze svi koje znam.“

Endru Rajs u Intelligenceru citira anonimnog uticajnog člana njujorške poslovne zajednice: „Kad dođe vreme plaćanja poreza svaki poreski računovođa i poreski pravnik u gradu polude radeći 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji na poreskim implikacijama preseljenja njihovih klijenata iz Njujorka na Floridu.“

Podaci američke poštanske službe, kompanija za selidbe i startapa koji prate pametne telefone pokazuju povećan odliv stanovništva iz Njujorka u 2020.

Više od 300.000 Njujorčana promenilo je adrese na poštanske brojeve van tog grada, što je dvostruko više nego 2019.

Prema istraživanju instituta Manhattan skoro polovina Njujorčana, koji godišnje zarađuju više od 100.000 dolara, razmišlja da napusti grad a kao glavni razlog navode visoke poreze i skup život.

„Njujork više nije prijateljski raspoložen prema finansijskoj industriji. Trend odlaska sada je ubrzan zahvaljujući političkoj klasi koja upravlja gradom i državom“, napisao je Čarls Gasparino, dugogodišnji hroničar Volstrita, u Njujork postu.

Izvršni direktori 160 kompanija u septembarskom pismu gradonačelniku Njujorka Bilu de Blaziju žalili su se na široko rasprostranjenu anksioznost zbog javne bezbednosti, čistoće i drugih pitanja kvaliteta života koja doprinose pogoršanju uslova u komercijalnim četvrtima pet njujorških opština.

Do oktobra 2020, grad je izgubio oko 554.000 radnih mesta u privatnom sektoru, 13,5 odsto više u odnosu na isti period 2019.

Odlazak bogatih i radnika s dobro plaćenim poslovima pogoršao je poslovanje restorana, maloprodajnih prehrambenih radnji, prodavnica luksuzne robe i drugih preduzeća.

Iseljavanje je postalo gorući problem pa je guverner države Njujork Endru Kuomo letos molio odbegle stanovnike Velike jabuke da se vrate.

Bežanija poslovnog sveta iz Njujorka počela je pre pandemije kovida 19.

Visoki porezi, loše upravljanje gradonačelnika De Blazija, očajne javne usluge, sve veći kriminal, opadanje kvaliteta škola, zapušteni mostovi i tuneli, bolnice u raspadanju, neodgovorno upravljanje pandemijom… bili su najvažniji razlozi za odluku o napuštanju ovog megapolisa.

Od svih pomenutim razloga, visoki porezi ipak su na prvom mestu.

Njujork (i grad i država) ima porez od 13,88 odsto na visoke zarade i to je najviša stopa u Americi.

Primera radi, u Virdžiniji je taj porez 5,75 odsto a na Floridi – nula odsto.

Da bi namakao novac za tekuće poslovanje grad Njujork odlučio se za šišanje bogatih.

Tako su 38.700 najbogatijih Njujorčana, koji su imali ukupan prihod od 133,3 milijarde dolara, platili 42,5 odsto ukupno naplaćenog poreza u Njujorku za 2018.

Seobe i zatvaranje biznisa rezultiralo je eksplozijom u gradskom budžetu.

Vlasti Njujorka očekuju da će do 2022. imati 59 milijardi dolara manjka prihoda.

Nezavisna kancelarija za budžet predvidela je da će gradski prihodi od poreza na dohodak pasti 10 odsto (1,3 milijarde dolara) u ovoj fiskalnoj godini.

Još veći pad očekuje se kod poreza na imovinu jer sve je više praznog kancelarijskog i trgovačkog prostora.

Razmere finansijske katastrofe sa kojima se trenutno suočava Njujork toliko su velike da prevazilaze maštu.

Projektovani ovogodišnji budžetski deficit je devet milijardi dolara, a u naredne četiri godine biće 13,2 milijarde dolara.

Robert Mujica, direktor budžeta u administraciji guvernera države Njujork Endrua Kuoma, izneo je u avgustu zastrašujuću prognozu: „Finansijski položaj grada i sam grad suočavaju se sa najtežom krizom od 1975. A možda je i gore od toga.“

Uprava Njujorka je preskupa, jer je navikla da živi na visokoj nozi i troši previše u odnosu na gradske poreske prihode.

Ta disproporcija prihoda i rashoda postala je noćna mora od koje su se plašili njujorški političari još od 1970-ih godina, kad je grad zamalo bankrotirao.

Sada, otkako je nastao egzodus bogatih građana i zakupaca poslovnog prostora, strah je neuporedivo veći.

Trošenje iznad mogućnosti gradske kase počelo je još 2014. kad je Bil de Blazio postao gradonačelnik.

Od tada on je zapošljavao kapom i šakom na desetine hiljada radnika u organima uprave i u dogovoru sa sindikatima širokogrudo delio zdravstvene, socijalne i penzione beneficije zaposlenima.

Gradski budžet porastao je za vreme De Blazija sa 73 milijarde dolara (2014) na 92 milijarde dolara (2019).

Kad god su gradske agencije i službe osetile da nemaju dovoljno osoblja, zapošljavani su novi radnici bez pokušaja da se redizajniraju radno intenzivni procesi i autsorsuju poslovi.

Ali, rast zaposlenih u gradu nije bio jedini problem.

Erik Kober, bivši direktor odeljenja za stambeno, ekonomsko i infrastrukturno planiranje gradskog Zavoda za urbanizam, smatra da je „Dugoročni problem grada što su kontinuirani izdaci – posebno plate i beneficije za zaposlene, ali i penzije i penzijske beneficije – porasli mnogo brže od inflacije ili ekonomskog rasta.“

Građanska budžetska komisija (CBC) objavila je da troškovi za svakog zaposlenog u gradskoj upravi uključuju ne samo platu (u koju je uračunat prekovremeni rad i drugi posebni dodaci), nego i zdravstveno osiguranje i doprinose iz socijalnog fonda, kao što su stomatološke i oftalmološke usluge.

Koliko je Njujork široke ruke vidi se na sledećem primeru – za svakog policajca i vatrogasca prosečni troškovi penzija su 13.242 dolara, a troškovi penzijskih beneficija (OPEB) 19.273 dolara.

Za nastavnike je taj odnos 5.561 i 11.277 dolara, a za radnike u upravi 4.620 i 10.908 dolara.

Suočen s budžetskim deficitom Njujork je primoran da se zadužuje za tekuće poslovanje.

Gradonačelnik je nagovestio da će grad uzeti zajam od pet milijardi dolara.

Bez toga, kaže, biće prinuđen da otpusti 22.000 radnika u gradskoj upravi.

Stručnjaci upozoravaju da je zaduživanje za pokriće operativnih troškova uvod u bankrot i traže od De Blazija da drastično smanji troškove.

To znači masovna otpuštanja nastavnika, policajaca, vatrogasaca, sakupljača smeća i administrativnih radnika.

Od gradonačelnika se zahteva da obuzda sindikate, kojima je godinama podilazio, i primora ih da prihvate otpuštanje, smanjenje (ili zamrzavanje) zarada i kresanje beneficija.

Kober, međutim, nije optimista da De Blazio to može sprovesti jer zaposlene štite politički moćni sindikati.

Portparolka gradonačelnika Laura Fejer poručila je mejlom šta vlast misli o tome: „Ne možemo tek tako da smanjimo budžetske troškove. Razgovaraćemo sa sindikatima da bi izbegli probleme za zaposlene. Ali, svi se slažemo da je dugoročno pozajmljivanje novca najbolje rešenje.“

Ne slažu se, međutim, svi.

Nezavisni posmatrači užasnuti mogućim scenarijem setili su se da u Njujorku postoji Državni odbor za finansijsku kontrolu, osnovan sredinom 1970-ih godina kao loš policajac u pregovorima s sindikatima, koji bi sada mogao da obuzda nezdrave ambicije gradonačelnika i njegove uprave.

Njujork tajms tako piše: „Neizvesnost oko finansijske situacije zahteva da Državni odbor za finansijsku kontrolu preuzme uzde finansija Njujorka i nadgleda grad kroz njegovu fiskalnu krizu.“

Njujork čekaju neizbežna otpuštanja zaposlenih u upravi i javnim službama.

Malo je onih koji veruju da će se gradonačelnik De Blazio, političar sklon svakodnevnom udvaranju biračima, odlučiti za takve nepopularne mere.

Zdrava budžetska praksa zahteva da Njujork odmah krene i u dugoročni plan racionalizacije uprave (kao što su radili Rudi Đulijani i Majkl Blumberg), kontrole troškova svojih usluga, budućih penzija i OPEB obaveza. De Blazio ni na to nije spreman.

Nikol Galinas, urednica časopisa Siti žurnal, ubeđena je da će o nepopularnim merama morati da se izjasni Kongres države Njujork, ali je skeptična: „Malo je verovatno da će levičarski nastrojeni zakonodavci izglasati paket koji omogućava zamrzavanje plata.“

Zato su sve oči pristalica Bila de Blazija (i guvernera Endrua Kuoma) uprte u novog predsednika Džoa Bajdena. Od njega i njegovih saradnika očekuje se da upumpaju milijarde dolara državne pomoći u Veliku jabuku.

„Dženet Jelen neće dopustiti da države propadnu“, zavapila je Dona Šalala, odlazeća članica Kongresa sa Floride, očekujući od nove(stare) guvernerke FED-a da odreši kesu centralne banke i imunizuje Njujork od bankrota.