Crvene linije u pregovorima Beograd – Priština

Boško Jakšić: Kada je Vučić prvi put jasno rekao da Srbija ne može ući u Evropsku uniju bez jasno utvrđenih granica – to je zaista bila vodelnica. Ta je izjava bila ključna i ona na neki način određuje kakva će biti budućnost srpsko-kosovskih odnosa.

Žarko Korać: Ne treba zaboraviti da je Kosovo u prilično velikoj političkoj krizi. Kosovska vlada u potpunosti zavisi od glasova srpskih poslanika u parlamentu Kosova, a njih kontroliše Vučić. Drugim rečima, on drži ključnu polugu i faktički može kada god hoće da sruši vladu u Prištini. Ne mislim da on to hoće da uradi, ali on to može. Inače, prilično sam siguran da on, kada govori o regulisanju granice, ne misli na priznanje nezavisnosti. Konačno pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova. Posle događaja u Kataloniji teško da će Španija na to pristati, a neće ni Grčka zbog Kipra. Mislim da Vučić računa da Srbija može da prizna granicu, ali da to ne znači priznanje Kosova.

Jakšić: Ako bi Srbija pristala da ne koči ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, čini mi se da bi obe strane mogle da budu na dobitku. Kosovska vlada bi imala snažan argument pred sopstvenim nacionalistima koji su protiv briselskih pregovora, a Beograd bi onda mogao da očekuje da će Priština pristati na osnivanje zajednice srpskih opština. Time bi Beograd dobio jak argument pred domaćom javnošću koja je već prilično skeptična oko toga šta se postiglo briselskim dijalogom.

Korać: Sve je na stolu. Englezi to zovu Turkish bazaar, turski bazar – svi pregovaraju sa svima, pa ko kako prođe. Nisam siguran da će Vučić tako lako pristati na stolicu Kosova u UN. Uostalom, i dalje se vodi igra oko država koje su priznale Kosovo. O tome svedoči i nedavna tragikomična poseta ministra spoljnih poslova Ivice Dačića Surinamu koji je povukao priznanje.

Jakšić: Ne verujem da bi bilo kojoj partiji, koja bi na Kosovu došla na vlast, bilo dopušteno da odustane od briselskog dijaloga. Mislim da Zapad ima suviše jake kanala uticaja i snažne poluge kojima može da oblikuje politiku Prištine. Što se Srbije tiče, ovde možemo da vidimo neku vrstu dvostruke politike. Vučić se kloni jakih izjava i ponaša se mnogo opreznije od svog šefa diplomatije Ivice Dačića koji odlazi u nadrealnu posetu Surinamu. Ministar Vulin, koji je dežurni jastreb srpske vlade, pokušava da omalovaži kosovske vlasti pa tvrdi da je rešenje sukoba u Tirani, a ne u Prištini. Sve su to igre u funkciji jačanja pregovaračke pozicije Srbije. Mislim da Vučić budućnost Srbije vidi u Evropskoj uniji i na Zapadu. Uostalom, Zapad je svojevremeno i napravio ovog današnjeg Vučića uz sudejstvo Demokratske stranke. Naravno, ako mu sadašnja kriza na Kosovu pomaže da kupi vreme i da odgodi bolnu odluku koja ga čeka, on će to iskoristi, ali ja mislim da će on istrajati na evropskom putu.

Korać: Čini se da je Vučić danas u poziciji u kojoj je bio Milošević posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Tada su u Beograd dolazili američki senatori i kongresmeni da razgovaraju sa Miloševićem. On je bio stub stabilnosti na Balkanu – da bi se na kraju sve završilo ratom na Kosovu i bombardovanjem Srbije. U ovom trenutku oni i na Vučića gledaju kao na stub stabilnosti. On je čovek koji će, kad je reč o Kosovu, da uradi ono što obeća – za razliku od Tadića koji je takođe sve obećavao, ali ništa nije uradio. Od Srbije se očekuje da prestane da spotiče Kosovo, kada je reč o njegovom ulasku u svetske institucije. Mi smo se jako trudili da blokiramo pristup Kosova u UNESCO, što je po meni bilo potpuno pogrešno, jer je za nas mnogo bolje da zbog srpske kulturne baštine koja se tamo nalazi Kosovo bude u toj međunarodnoj organizaciji. Mi blokiramo Kosovo gde god možemo uz podršku Rusije i Kine.

Jakšić: Očigledno je da je pred Vučićem težak zadatak da sopstveno biračko telo – koje je u velikoj meri prorusko i antievropsko i koje je protiv bilo kakvih ustupaka u odbrani „srpskog Jerusalima“ – ubedi u ispravnost svojih poteza. To neće biti lak posao. Ukoliko u tome uspe, on će raspisati referendum. Rezultat referenduma u velikoj meri zavisi od toga kako se formuliše referendumsko pitanje. Ako postavite pitanje – da li ste spremni da Srbija potpiše obavezujući sporazum sa Kosovom i da time otvori vrata Evropske unije, možete se nadati da će veći broj ljudi odgovoriti sa – da. Ali pitanje je da li će Vučić uopšte ići na referendum, jer nisam siguran da bi tako lako uspeo da obezbedi referendumsku većinu.

Korać: Ključno je kako se formuliše pitanje. Pitanje sigurno neće glasiti – u to sam apsolutno siguran – da li ste za nezavisnost Kosova ili protiv. Ali, slažem se da je referendum rizik. Vučić bi mogao i da odustane od referenduma i da odluku o Kosovu donese u parlamentu u kome ima nadmoćnu većinu. Vučićevo biračko telo veruje da je on nacionalista, što on ustvari i jeste. On kao da im stalno namiguje i poručuje – nemojte da se sekirate zbog toga što idemo u Evropu, ja sam onaj isti. Ne može neko ko nije nacionalista na čelo Večernjih novosti dovesti

Jakšić: Vučić će morati da isporuči ono što od njega očekuje Brisel, a to isto će morati da uradi i Ramuš Haradinaj. Na osnovu onoga što Vučić govori zaključujem da će to biti veliki ustupci. Smatram da će to, pre svega, biti stolica Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Korać: Vučić neće uraditi ništa čime bi rizikovao svoju i vlast svoje stranke. Srpska napredna stanka neće lako napustiti vlast, jer je puna ljudi bez mnogo obrazovanja koji će teško ikada opet doći na vlast, ako je jednom napuste. NJegovi ustupci će zavisiti od toga šta je Evropska unija spremna da mu ponudi jer on računa sa nekom nagradom za ustupke koje bi bio spreman da učini.