Crveni krst Srbije u svoj rad uključuje oko 60.000 volontera

Upravo je njihov doprinos, kako ističu, ono što te zajednice čini otpornijim na rizike, kao što su prirodne katastrofe, ekonomske i političke krize. Takođe ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog dana volontera skreće pažnju na to da gotovo 60 odsto volontera širom sveta čine pripadnici marginalizovanih grupa i žene.

Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca podseća da:

• Svake godine približno 14 miliona volontera poklanja svoje vreme Crvenom krstu i Crvenom polumesecu na globalnom nivou.
• Približno devet miliona ovih volontera spadaju u mlade.
• Ovo čini pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca najvećom humanitarnom volonterskom organizacijom na svetu, a što uključuje i približno 450.000 zaposlenih koji na globalnom nivou pružaju podršku volonterima.
• U razvijenim zemljama je odnos zaposlenih i volontera 1:9, dok je u zemljama u razvoju ovaj odnos 1:180.

Oni navode i da volonterski rad u okviru Crvenog krsta Srbije predstavlja svesno poklanjanje vremena, veština, znanja i energije za dobrobit drugih ljudi i zajednice bez materijalne nadoknade. Volonteri mogu biti osobe iz svih društvenih grupa, svih uzrasta i imovinskih stanja, a aktivnosti na kojima se angažuju takođe variraju od učestvovanja u periodičnim akcijama do stalnih programa. Volontiranje osim što rešava probleme ugroženih kategorija stanovništva, ono i izgrađuje ličnost onih koji volontiraju i pomaže društvu da se uputi u humanijem smeru razvoja i solidarnosti.

Crveni krst Srbije uključuje u svoj rad oko 60.000 volontera. Od tog broja je 20 odsto starijih, 20 odsto je srednjih godina i radno sposobno, a 60 odsto čine mladi volonteri.

Globalni izveštaj o volontiranju Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca podseća da volontiranje nije ni univerzalni lek niti jednostavna aktivnost koja se odvija sama od sebe. Volonterski doprinosi zajednicama moraju biti prepoznati kao deo složenih socijalnih, političkih, kulturnih i ekonomskih procesa koji su međusobno povezani i ne samo da menjaju jedni druge već i snažno utiču na to ko su aktivni volonteri, šta je njihova motivacija da volontiraju, ali i na koji način mogu da se angažuju u kriznim situacijama i šta njihov rad može da postigne.

Kako vlade širom sveta, zajedno sa civilnim sektorom i lokalnim zajednicama rade na tome da ublaže efekte siromaštva i unaprede zdravlje i obrazovni nivo stanovništva, volontiranje se pokazuje kao efikasan element ovih napora.

Volontiranje osnažuje pojedinca i povećava samopouzdanje, suzbija depresiju i pomaže vam da ostanete fizički zdravi. Volonteri omogućavju da oni koji imaju otežane životne okolnosti postanu ravnopravni članovi društva, a kroz svoje angažovanje štite ranjive ugrožene grupe od ekonomske, društvene i političke marginalizacije. Volontiranje ima potencijal jačanja kohezije društva, a može da doprinese stvaranju pozitivnih promena u društvu.

Promovisanje volontiranja je posebno značajno u zajednicama koje su ekonomski manje razvijene, u ruralnim i udaljenim krajevima gde je najdragoceniji resurs koji zajednica ima na raspolaganju upravo solidarnost njenih članova, snažan osećaj zajedništva i jedinstvenog iskustva i motivacije. U mnogim od ovakvih zajednica volontiranje se ne doživljava kao posebna aktivnost već kao prirodan deo socijalnih interakcija koje su utemeljene na solidarnosti i pripadanju istoj zajednici. U mnogim ruralnim zajednicama je i danas uobičajeno da se i izvan kriza i vanrednih situacija brojne svakodnevne aktivnosti koje bi bile teške ili nemoguće za jednu osobu, obavljaju uz volontersku pomoć drugih pripadnika zajednice. Ovakve zajednice, utemeljene na poverenju i duboko usađenom osećaju solidarnosti su otpornije i na krize.