Meteorologija i zdravlje: Šta treba da znamo o vrelom talasu i crvenom meteoalarmu?

U Srbiji je danas najtopliji dan ove sedmice sa maksimalnim temperaturama od 37 do 40 stepeni Celzijusa, javlja Republički hidrometeorološki zavod.

Prognozirani dnevni maksimumi u utorak su od 33 do 37 stepeni Celzijusa. U velikim gradovima očekuju se i tropske noći.

Od srede će najtoplije biti na jugu zemlje, gde će uz pretežno sunčano vreme maksimalne temperature dostizati u većini mesta od 34 do 38, a lokalno i do 40 stepeni Celzijusa.

U severnim, a delom i u centralnim krajevima će sa čestim prodorima malo svežijeg vazduha iz srednje Evrope temperature biti niže za čettiri do sedam stepeni, a uz lokalni razvoj oblačnosti, biće uslova i za pljuskove sa grmljavinom, ponegde praćene gradom i olujnim vetrom.

Najveća verovatnoća za pojavu nepogoda je u sredu krajem dana i tokom noći, kao i u petak i subotu posle podne i uveče.

Što se tiče Beograda, danas će biti najtopliji dan ove sedmice sa maksimalnom temperaturom oko 39 stepeni Celzijusa. Sutra i u sredu, kao i u petak i subotu, dnevni maksimumi kretaće se od 34 do 37 stepeni Celzijusa, dok će u ostalim danima biti manje toplo.

Kako se meri temperatura i da li toplotni talasi zaista imaju imena?

Mediji već danima pišu o toplotnim talasima, dajući im simbolične nazive kao što je „Lucifer“, „Kerber“ ili „Haron“.

Ipak, deo meteorologa smatra da nema potrebe da se diže panika, te da u pitanju potpuno uobičajena situacija za ovo doba godine.

Kako navode, leto je i nema potrebe da se diže panika davanjem imena, budući da to u meteorologiji nije usvojeno pravilo.

Kada je u pitanju toplotni talas koji je zahvatio Srbiju, meteorlozi objašnjavaju da je reč o strujanju toplog vazduha sa severa Afrike, zbog čega je došlo i do porasta temperature koja poslednjih dana uglavnom ide i preko 35 stepeni Celzijusa.

U pitanju je vrela vazdušna masa sa severa Afrike koja je stigla preko Mediterana do našeg područja i pod čijim uticajem smo trenutno.

Međutim, kako se tačno meri temperatura o kojoj nas svakodnevno izveštavaju u medijima?

Temperatura se u celom svetu meri po ustaljenim pravilima Svetske meteorološke organizacije.

Ona se meri u zaklonu, na dva metra iznad tla i neophodno je da termometar bude okrenut ka severu „uz talas strujanja“, objašnjavaju meteorolozi.

To je usvojeno pravilo kako bi podaci mogli da se u celom svetu uporede i kako bi bili reprezentativni.

Bitno je da se termometar zakloni od sunca kako bi izmerena temperatura vazduha što preciznije prikazivala pravo stanje stvari, a što se postiže tako što se merni instrumenti, uključujući i termometar, postavljaju u meteorološke zaklone, odnosno kućiće koje se često mogu videti na različitim lokacijama u Beogradu, ali i drugim gradovima.

U pitanju su bele kutije posebnih dimenzija, napravljene pretežno od drveta, postavljene na dva metra visine kako bi vazduh kroz njih mogao slobodno da protiče.

Njihovi zidovi nalikuju na poluotvorene roletne, a vratanca su po pravilu usmerena na sever.

Ipak, sigurno ste se zapitali zašto je temperatura koju vidimo na vestima drugačija od one koju izmerite u kolima ili na betonu.

Meteorolozi objašnjavaju da kada se izlažemo suncu, temperatura je znatno viša od one koju vidimo na televiziji u okviru vremenske prognoze, jer to nije temperatura vazduha, već temperatura prilikom direktnog izlaganja suncu.

Isto tako, kada stavimo termometar na neki vreo automobil, to nije temperatura vazduha, već podloge, koja može biti viša i po 15 stepeni.

Šta su meteoalarmi i šta koja boja predstavlja?

Kako bi se blagovremeno upozorila javnost na opasne vremenske prilike, te da bi ta upozorenja bila dostupna što većem broju ljudi i da bi bila dovoljno razumljiva svima, u evropskim zemljama uveden je sistem upozoravanja – meteoalarm.

Meteoalarm pruža građanima i institucijama potrebne informacije, kako bi se pripremili za ekstremno vreme, kao što su jake kiše s mogućnošću poplava, žestoke grmljavinske oluje, olujni vetar, toplotni talasi, šumski požari, magla, sneg ili ekstremna hladnoća sa mećavom, lavine…

Na internet stranici www.meteoalarm.eu nalaze se sve važne informacije o opasnom vremenu, dobijene od Nacionalnih meteoroloških službi iz velikog broja evropskih država, koje su uključene u Mrežu evropskih nacionalnih meteoroloških službi.

U Srbiji, o meteoalarmima javnost upoznaje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Boje meteoalarma koje upozoravaju na nivo opasnosti i njen mogući učinak su zelena, žuta, narandžasta i crvena.

Ukratko, zelena označava da je situacija normalna, žuta da je potreban oprez, narandžasta karakteriše veću opasnost, a crveni alarm je najviši nivo i označava vrlo opasno vreme.

Crveni meteoalarm već neko vreme je na snazi u Srbiji.

„Vreme je vrlo opasno. Prognozirane su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. Treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika. Slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi“, piše na sajtu RHMZ-a kao objašnjenje crvenog meteoalarma.

Toplotna iscrpljenost i rizici po zdravlje zbog visokih temperatura

Usled visokih temperatura pojačava se i rizici po zdravlje. Jedan od njih je i toplotna iscrpljenost do koje dolazi kada se telo pregreje, često tokom fizičke aktivnosti u vrućim sredinama.

Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, upozoravaju lekari svake godina kada nam se dešavaju toplotni talasi, ono gubi mogućnost da se ohladi zbog čega dolazi do toplotnog udara, koji u pojedinim slučajevima može biti fatalan.

Prema objavljenim informacijama, ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu oko 37 stepeni Celzijusa, bez obzira da li se nalazi u snežnoj oluji ili na udaru toplotnog talasa. Kako temperatura raste, organizam se jače bori kako ne bi dozvolio skok unutrašnje temperature.

Iako zvuči lako, ovaj proces predstavlja napor za telo, naročito kada su u pitanju više temperature.

Na toploti se krvi sudovi šire što može dovesti do pada krvnog pritiska. Usled znojenja dolazi do gubitka tečnosti i soli, zbog čega se ravnoteža između njih u telu menja. Sve to može da dovede do toplotne iscrpljenosti.

Simptomi na koje lekari ističu da je neophodno obratiti pažnju su glavobolje, vrtoglavica, mučnina, nesvestica, umor, konfuzija, grčevi u mišićima i jako znojenje.

Kako objašnjavaju doktori i naučnici, ako se telo zagreje na 39 do 40 stepeni Celzijusovih, mozak tada počinje da govori mišićima da uspore, usled čega nastaje umor.

Već na temperaturi između 40 i 41 stepeni, toplotna iscrpljenost je, kako oni tvrde, izvesna.

Ko je najugroženiji i kako se ponašati tokom toplog vremena?

Iako se smatra kao podrazumevano prepoznavanje situacije u kojoj je temperatura toliko visoka da može dovesti do toplotnog udara, postoje grupe ljudi koji moraju da obrate posebnu pažnju.

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ prošle nedelje objavio je niz preporuka kako se ponašati tokom toplog vremena.

Preporučuje se boravak u naјhladniјoj prostoriјi, pogotovo noću. Idealno je održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena Celzijusa tokom dana, odnosno ispod 24 stepeni tokom noći.

Ovo јe naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe stariјe od 65 godina, kao i za hronične bolesnike.

Preporuka je da se izbegava boravak napolju u toku naјtopliјeg dela dana – od 10 do 17 časova.

Koliko je moguće, izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Ako je neophodno, preporučuje se odlaganje za hladniјi deo dana, rano uјutru ili kasno popodne.

Tokom boravka na otvorenom preporučuјe se kretanje po hladovini i češći odmori.

Novorođenčad, odoјčad i mala deca posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaјu brzo znake i simptome kao odrasli.

Izbegavaјte da izvodite bebe i decu napolje za vreme toplotnog talasa. Ako ih izvodite, činite to samo u ranim јutarnjim ili večernjim satima, preporučuju iz „Batuta“.

Stariјe osobe se ne smeјu izlagati sunčevom zračenju u naјtopliјem delu dana, posebno ne stariјi srčani bolesnici kao i oboleli od šećerne bolesti. Ukoliko stariјa osoba mora da izađe iz kuće, preporuka јe da to uradi u ranim јutarnjim ili večernjim satima.

Kada su u pitanju lekovi, nekolicina može da dodatno oteža napore u pogledu izbegavanja toplotne iscrpljenosti, a o terapiji bi trebalo da se građani posavetuju sa svojim lekarima.

Ipak, terapiju je neophodno ispoštovati, kažu lekari, te nastaviti sa uzimanjem lekova po propisanom režimu.