Kakvu je trebalo voditi kampanju u cilju pobede na izborima u jednoj od najbogatijih zemalja sveta? Odgovor jednoglasno daju norveške partije koje se takmiče na današnjim izborima, i sve obećavaju da će zemlju načiniti još bogatijom nego što jeste. Prema mišljenju analitičara, za razliku od drugih zemalja gde je ekonomska recesija ostavila velike posledice, Norveška je imala „dobru krizu“.
Premijer Jens Stoltenberg je, smatraju poznavaoci političkih prilika, uspeo da spase Norvešku od globalne recesije kroz ogromne investicije u energetskom sektoru i predloženo smanjenje taksi u pokušaju da postane prvi reizabrani premijer zemlje za 16 godina. No, današnji izbori će pokazati da li je to moguće.
Istina je da je ekonomska recesija uticala na penzioni fond zemlje, ali je on i dalje vredan 276.3 milijardi evra. Broj bankrota je povećan, ali nijedna od banaka nije značajno pogođena krizom. Stopa nezaposlenosti blago je porasla, na oko tri odsto, ali je i dalje najniža u Evropi. Neko bi mogao pomisliti da je malo razloga za koje bi se opozicija mogla uhvatiti da napada vladajuću koaliciju. Tri partije vladajuće crveno-zelene koalicije Laburistička, Socijalistička levica i agrarna Centristička partija, na udaru su kritika od pitanja visokih poreza do imigracije.
„Ključna poruka jeste da je vlada ipak bila sigurna ruka tokom perioda ekonomske krize“, tvrdi ministar spoljnih poslova i visoki zvaničnik laburista Jonas Gar Stir.
Iako je vladajuća Laburistička koalicija i dalje veoma popularna, statistike pokazuju da se partija suočava sa velikim izazovima u pokušaju da zadrži trenutnu poziciju i beleži najgori rejting od 1920-ih. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ovu partiju podržava 21,1 odsto građana, što je pad u odnosu na njenog glavnog rivala Konzervativnu partiju koju podržava 21,8 odsto građana.
Opoziciona koalicija, koju čine Progresna, Hrišćansko-demokratska i Konzervativna partija dostižu nivo podrške od 44,8 odsto, što je za 0,2 odsto manje od vladajuće koalicije. Veoma tesna borba podstiče perspektive da će naredna vlada biti manjinska, bilo da je reč o vladajućoj Laburističkoj partiji ili opozicionim desničarima, navode analitičari.
Nije poznato da li su opozicione partije, ukoliko osvoje izbore, u stanju da se ujedine i svrgnu laburistički kabinet. Dve ključne centrističke partije odbijaju saradnju sa najvećom desničarskom Progresnom partijom, zagovornikom strožih imigracionih pravila. Istraživanja pokazuju da konzervativci imaju prednost u odnosu na Progresnu partiju, te da se okreću u pravcu umerenih grupa sposobnih da bolje sarađuju sa centristima.
I Konzervativci i Progresna partija zagovaraju privatizaciju državnih kompanija i smanjenje poreza, s tim što ne postoji saglasnost oko toga koliko bi prihoda od nafte trebalo trošiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
