Cucić: Nudimo sva prava izbeglicama, Srbija nije cilj

Pravo glasa iz ove rezolucije podrazumeva mogućnost učestvovanja u izborima na lokalnom nivou, olakšani postupak za sticanje državljanstva i izradu specijalnih ličnih karti. Rezolucija predlaže i da se migranti ohrabruju da aktivno učestvuju u radu političkih partija, kao i ukidanje birokratskih prepreka za njihovo zapošljavanje, što će zadržati migrante koji su specijalizovani u određenoj oblasti u zemlji u kojoj se nalaze. Predlaže se i stvaranje zajedničkog evropskog sistema socijalne zaštite i obezbeđen trenutni pristup školstvu.

Na udaru migrantske krize Srbija se našla u leto 2015. godine, od kada je kroz našu zemlju prošlo više od milion izbeglica, koliko se beleži, pretežno iz Sirije, Avganistana, Pakistana, i u manjem broju drugih bliskoistočnih zemalja pogođenih ratom. U ovom trenutku u našoj zemlji je smešteno oko 5.500 njih, ali malo je onih koji su tu duže od pet godina, koliko bi prema ovoj rezoluciji bilo potrebno da dobiju pomenuta prava. Tačnije, ima ih samo dvojica, kako za Danas navodi Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, jer njima Srbija nije krajnji cilj, i ne zadržavaju se dugo ovde.

– Srbija jednostavno nije krajnji cilj i iluzorno je pričati o nekakvom pravu glasa. Suština je da ti ljudi odlaze, a svakog ko se opredeli da ostane ovde Srbija će prihvatiti i ponuditi mu uslove koji su već propisani našim zakonodavstvom, to je sve uređeno, ukazuje Cucić. On dodaje i da ne ispunjavaju svi uslove za azil i dobijanje određenih prava jer nisu svi iz ratnih područja, ali da će svi kojima bude odobren azil ući u regularne procese.

– Kada dobiju azil, dobijaju i prava koja taj status propisuje, mogu da dobiju radne dozvole kao stranci, tako da oni već mogu da se uključe u tržište rada, objašnjava komesar Cucić, podvlačeći da ovakva rezolucija migrantima u Srbiji ne bi ništa novo donela, a da je važnije da li bi ove preporuke usvojile i ostale zemlje.

– Postavlja se pitanje obaveznosti rezolucije, ona je ipak na nivou preporuke i odnosi se na sve evropske zemlje. A preporučivati to nekome ko je digao žice ili organizovao demonstracije protiv kvota za prihvat migranata je na nivou lepe želje i inicijative, ističe Cucić, dodajući da bi najbolja preporuka drugim državama bila da se ophode prema migrantima kao Srbija.

U predlogu rezolucije navodi se da je godinu dana posle sporazuma između EU i Turske broj izbeglica i migranata značajno smanjen i da je sa 2.000 ljudi dnevno spao na oko 100. Kao direktna posledica ovog dogovora, migranti su blokirani na „balkanskoj ruti“, gotovo svi u Srbiji (5.633) i u Bugarskoj (5.560). Od onih koji su uspeli da podnesu zahtev za azil u Grčkoj, trenutno na odgovore ukupno čeka 67.000 ljudi.

Mađarska pušta struju kroz ogradu na granici

Mađarska vlada naložila je puštanje struje kroz ogradu na granici sa Srbijom, uz obrazloženje da se radi o „pametnoj“ ogradi sa električnom energijom male voltaže, 900 volti, koja ne može ozbiljnije da povredi, već je cilj da policijskim centrima prijavi svaki kontakt sa ogradom i pokušaj narušavanja granične linije. Za to vreme u Srbiji, ministar policije Nebojša Stefanović objašnjava da je trenutno priliv migranata najmanji od početka migrantske krize i da u prihvatnim centrima ima mesta za smeštaj svih, ali da, uprkos tome, ne veruje da će se oni u našoj zemlji duže zadržavati. „Migranti uvek nalaze načine da probiju barijere i ne postoji žice koje to mogu da zaustave“, rekao je Stefanović i dodao da države zajedno moraju da rade na rešavanju migrantske krize.