Ćulibrk: Lažne vesti se plasiraju svesno

Ćulibrk smatra da se lažne vesti plasiraju svesno i sa jasnim ciljem, kao i da se navodne činjenice izmišljaju kako bi se ostvarili interesi.

„Dok se na kraju sazna da li je to bila istina ili lažna vest, onda je kasno. Što kažu, pojeo vuk magare“, rekao je Ćulibrk novinaru FoNeta Milenku Obradoviću, u okviru serijala Press extra.

Ćulibrk je predočio da je ključni problem što se podaci uopšte ne proveravaju i što se sve uzima zdravo za gotovo.

„Barem, u 50 odsto slučajeva se svesno plasiraju lažne vesti sa jasno definisanim ciljem“, tvrdi Ćulibrk i podvlači da Savet za štampu reaguje na kršenja Kodeksa novinara, ali da to ne daje rezultate.

„Svedoci smo da najviše novca od države dobijaju mediji koji najčešće krše Kodeks novinara“, ukazao je Ćulibrk, koji smatra da takvim odnosom država direktno doprinosi kršenju pravila profesije.

Država, dakle, tome doprinosi direktno, a ako bi se umešala i na drugi način, plašim se da se to ne bi dobro završilo za medije, upozorava Ćulibrk.

On je izrazio bojazan da novinari gube bitku za poštovanje profesije i da se danas kao glavni cilj sve više postavlja privlačenje gledalaca i slušalaca radi zarade, a da za istinu niko nema vremena.

Teško će tu pomoći nova Medijska strategija, jer već imamo svesno kršenje zakona i Kodeksa, napominje Ćulibrk, odgovarajući na pitanje o izradi nove Strategije.

Prema njegovoj oceni, u novinarstvu u Srbiji danas ima ljudi spremnih da prekrše sve zakone samo ako procene da će im se to finansijski isplatiti ili da će ispuniti neke druge interese koji se na kraju uvek pretvore u novac.

Ukoliko sami, kao pojedinci, profesija, novinari i udruženja, ne izađemo na kraj sa lažnim vestima ne možemo očekivati pomoć države u tom poslu, istakao je Ćulibrk.

On ne očekuje ni da uvođenje medijske pismenosti u škole donese brze promene, jer veruje da je u proteklih 20 do 25 godina odnegovana publika koja najviše čita tabloide i gleda rijaliti programe.

„Građani kao potrošači su vrhunske sudije i oni se odlučuju šta će da uzmu. Ako ujutru napravite anketu na kioscima, videćete da se najviše kupuju tabloidi u kojima imamo najviše lažnih vesti“, navodi Ćulibrk.

On smatra da opismenjavanje građana kroz medijsku pismenost može da donese korist za nekih 10 ili 20 godina kada deca koja danas idu u školu počnu da rade.

U narednih 10 godina nema šanse da se taj trend preokrene, smatra Ćulibrk i navodi da je u Srbiji sve više rijaliti emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i sve više tabloida.

Ćulibrk predočava da u Srbiji skoro da više ne postoje mejnstrim novine u kojima možete da pročitate vest i da sa sigurnošću kažete to je tačno, „ja sam to pročitao u novinama“.

„To više niko ne izgovara zato što više niko ne veruje u ono što čita“, konstatovao je Ćulibrk.

On je zaključio da su u proteklih 25, 30 godina, kako je društvo propadalo, „napravljeni“ čitaoci i gledaoci koji prate tabloide i rijaliti programe i da se sada sa tim treba boriti.