Ćulibrk: Spomenik će koštati preko deset miliona evra, nije nas sramota da ga preispitujemo

On takođe ocenjuje da je sramoćenje svih koji se protive izgradnji spomenika na ovaj način pokušaj da se spreči rasprava o projektu.

Ćulibrk je, gostujući u Utisku nedelje, naveo da će „nekoga“, kada se sazna cena projekta biti sramota, uz ocenu da vlast zato troškove izgradnje spomenika drži pod oznakom tajnosti.

„Nije moj posao da mi se (taj projekat) sviđa ili ne, već da kritikujem (takav način rada). Nas ne sme da bude sramota, treba da insistiramo da svi radimo svoj posao, i nezavisna tela, tužilaštvo, sudstvo“, rekao je Ćulibrk.

On je dodao da, između ostalog, nije poznato ni da li su svi građani Srbije platili spomenik ili samo Beograda, kao i da će gradske vlasti izgubiti spor i platiti kazne lancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja za neobjavljivanje tih podataka.

„Ironično je što će ponovo građani platiti te kazne. Nije nas sramota da pitako koliko je to koštalo, kao što nije sramota da pitamo koliko su koštali respiratori, vakcine, kovid-bolnice, koliko su plaćeni ruski avioni koje smo dobili na poklon. U ovoj zemlji će se stanje normalizovati kada gradjani shvate da oni moraju da znaju kako država raspolaže njihovim novcem“, kazao je Ćulibrk.

Na navode da je on deo „kriminalne organizacije koje sprema atentat“ na predsednika Aleksandra Vučića, Ćulibrk je kazao da takve tvrdnje trebaju ili da se dokažu ili javno oglase za lažne vesti.

„Takve poruke pokazuju kakvu bi državu vlast želela“, smatra Ćulibrk.

Biljana Đorđević, docentkinja Fakulteta političkih nauka i aktivistkinja inicjative „Ne davimo Beograd“, da kritičari vlasti ne smeju da dozvole da se ponašaju kao oni.

Ona je dodala da se građana „itekako tiče“ koliko koštaju svi državni projekti, nezavisno od toga da li im se oni svidjaju ili ne.

„Sigurno ima drugih korisnijih mesta na koji bi (taj) novac mogao da se usmeri, za podizanje kvaliteta života gradjana i gradjanki. Mislim da nema većeg patriotizma nego pomagati ljudima koji trenutno (lošije) žive“, kazala je ona.

Đorđević smatra da oni koji imaju najveću moć u društvu imaju i najveću odgovornost, kao i da je Krizni štab „mnogo ranije propustio da oštrije reaguje“ na trenutnu situaciju.

„Ja razumem njihovu poziciju, da su mislili da će biti na poziciji da se odgovornije upravlja pandemijom, ali bilo je mnogo prilika da reaguju. (Epidemiolog Predrag) Kon je na pitanje ‘zašto predsednik nije nosio masku’, odgovorio ‘on je predsednik’, što za mene nije odgovor. (Predsednik) je osoba koja ima autoritet, koja ima moć da pošalje poruku o odgovornosti, a najistaknutiji član sturčnog štaba nije pokazao odgovornost“, smatra Djordjević.

Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac, ocenio je da predstavnici vlasti nastupaju „kao bestidna interesna grupa“, zbog kojih ima osećaj „transfera stida“.

„Ja imam osećaj stida zbog toga ko vodi našu zemlju, kako se podmladak iz 90-ih vraća. Osećam dubok stid što smo to dozvolili. Ali upravo taj stid predstavlja barijeru između nas i njih“, ocenio je Atanacković.

On je takodje dodao da je od gradskih vlasti tražio infoemacije o ceni spomenika koji će biti postavljen na Savskom trgu i da je Poverenik za informacije od javnog značaja izdao rešenje, kojim se gradskim vlastima nalaže da mu dostave sve što su znale o projektu u trenutku podnošenja zahteva.

„Taj spomenik služi da se gradjani osete manje gradjani, da se svedu na podanike, da im poručite kako se njegova cena njih ne tiče. Nije to samo estetski problem“, kazao je on.