Čupi zahvalnica Ministarstva za dijasporu

Na utakmici koja je odigrana između kluba „Radnički“ iz Knežice, gde je Čupa započeo fudbalsku karijeru, i ekipe „Srbija“ iz Pariza, u kojoj je je poslednjih godina igrao, nije bilo pobednika. Susret je završen nerešenim rezultatom 3:3 a gledaoci, gastarbajteri i Francuzi koji žive u gradu svetlosti, uživali su u lepim potezima i glovima nekadašnjih i sadašnjih asova. Najsrećniji je svakako bio Branislav, koga su zbog duge kose zvali Čupa, i kome je njegov klub „Srbija“ priredio nezaboravan oproštaj.

– U Pariz sam došao 1973. godibne i kao nekadašnji fudbaler „Radničkog“ iz Knežice počeo da igram fudbal. Najpre sam nastupao za ekipu „Beograd“, pa za francuski tim „Nuazil sek Momanji“, a kada je l999.osnovana Srbija prešao sam u novi klub. U to vreme u Francuskoj je postojala Liga od 12 klubova, u kojima su nastupali naši radnici. Sem te lige gostovali smo i u inostranstvu, igrali u Belgiji i Nemačkoj, a dolazili smo i u nekladašbnju Jugoslaviju. U sećanju su mi ostale utakmice u Mostaru, u Pirotu i u Beogradu sa Crvenom zvezdom. Bilo je to lepo vreme mkladosti i dobrog fudbala, kada te niko nije pitao odakle si i kada si na zelenom tepihu pokazibvao šta znaš. Ja koji sam toliko voleo fudbal odlučio sam da se oprostim od njega u 62. godini ali nisam verovao da će mi moj klub „Srbija“ prirediti ovakav oproštaj – priča suznim očima Čupa.

Da će se za Vaskrs odigrati oproštajna utakmica i da će iz njegovog rodnog meta doći Radnički da odigra utakmicu u Parizu Čupa nije znao. Sve je to pripremano u tajnosti, a on je bio pozvan na neku svečanost. Kada je došao na stadion i video svoje nekadašnje drugove nije mogao da veruje sopstvenim očima.

– U saradnji sa njegovim sinovima hteli smo da mu priredimo ovo iznenađenje jer je on to svojom igrom i predanošću fudbalu zaslužio. Posle radnog vremena svakog ponedeljka, srede i petka dolazio je na treninge, a nedeljom igrao utakmice i bio stub naše ekipe. Uramili smo i njegov broj pet da ga seća na lepo vreme provedeno sa nama – priča Kragujevčanin Milan Janković.

Za sve prisutne, među kojima je i Prizrenac Šabani Žan Pjer, bio je to nezaboravan dan. Posle uakmice svi su nastavili druženje u restoranu „Zlatovo“ uz srpske specijalitete i srpsku muziku. Leteli su evri na sve strane, pila se šljivovica, srpska i francuska vina i šampanjac.

– Ovo je za nas nezaboravno. Družili smo se i videli Ajfelovu kulu, Luvr, Trijumfalnu kapiju, Notr dam, Mulen ruž, spomenik srpskim kraljevima, prošli kroz srpsku ulicu u Parizu. Za nas je to nešto nezaboravno i nije nam teško palo putovanje autobusom od preko 30 sati – priča Miroslav Mladenović koji je sa ekipom Radnički doputovao iz Srbije.

Pehar, zastava i uramljen dres

Na oproštajnoj utakmici Branislav Mirković Čupa dobio je puno poklona. Između ostalog pehar, zastavu Srbije, uramljen dres sa brojem pet ali i zahvalnicu Ministarstva za dijasporu republike Srbije za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matice države i Srba u regionu. Za ovu priliku fudbaleri (na slici) su autobusom otputovali u Pariz.