Foto; Pixabay / StockSnapProcenjuje se da u svetu godišnje od suicida premine između 700 i 800 hiljada ljudi.
Prema podacima međunarodne asocijacije za prevenciju suicida, u 2019. godine 703 hiljade ljudi je preminulo od suicida, Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da godišnje od suicida premine više ljudi nego od HIV-a, raka dojke, malarije ili u ratnim sukobima.
Među mladima, takođe prema podacima SZO, suicid je četvrti uzrok smrti u populaciji između 15 i 29 godina, poručeno je na tribini u okviru kampanje „Pripazi na ton – doprinos medija u prevenciji suicida“, koja je danas održana u prostorijama novosadskog omladinskog centra OPENS.
– Ti podaci, kada ih čujemo, u glavi obično imamo samo brojke, ali setimo se da iza svakog broja stoji, imenom i prezimenom, jedno ljudsko biće , koje se nažalost odlučilo na takav korak. Svi zajedno, edukovanjem, kako nas tako i naše okoline, možemo dati značajan doprinos u prevenciji suicida, jer je suicid moguće prevenirati, istakla je novinarka Anne Marie Ćurčić, koja je svojevremeno pokrenula inicijativu „Za tebe važno je“.
– U vreme kada je organizacija „Srce“ počela sa radom, pre 30 godina, situacija je bila mnogo teža. U Srbiji je godišnje oko 1600 – 1700 ljudi gubilo život na ovaj način, a u Vojvodini oko 700. Gledajući taj period, situacija je bolja, a prema poslednjim statističkim podacima iz 2019. godine, pominje se oko 950 lica. Svaki izgubljen život je mnogo i previše, istakla je Tanja Bokun iz centra Srce.
Govoreći o pravu na dostojanstvo i privatnost kao pravima građana zagarantovanim zakonom i ustavom, kao i konvencijama koje je Srbija potpisala prethodnih godina, a u kontekstu izveštavanja o suicidu, Zlatko Petrović iz Povereništva za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekao je da se mora imati na umu da se zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne odnosi na podatke preminulih lica, što znači da podaci lica koja su preminula više nisu pod zaštitom tog zakona.
Prema njegovim rečima, Zakon se ne odnosi na podatke koji se objavljuju u medijima, što znači da zakon nema nadležnost nad medijima. Međutim, ako su objavljeni podaci iz npr. zdravstvene ili druge ustanove koja je mogla neovlašćeno dati podatke, poverenik sprovodi nadzor i preduzima mere.
– Govoreći o samoubistvu, kao fenomenu, ne smemo izgubiti iz vida ne samo medije već i kompletno stanje u kojem se danas nalazimo, što uključuje virtuelno okruženje u kojem borave mladi i uticaj društvenih mreža, naglasio je Petrović, i dodao da od 2012. godine sa porastom uticaja društvenih mreža kao i nametnutih kulturnih obrazaca, poput rijaliti programa, raste i stopa suicida kod mladih.
Na pitanje koje su tačke iz kodeksa novinara Srbije koje novinari moraju imati na umu izveštavajući o tragedijama, Srđan Miljković iz Regulatornog tela za elektronske medije istakao je da se te tačke ne mogu eksplicitno naći u kodeksu, koji je, kako je rekao, „katalog etičkih i profesionalnih principa kojih se pridržavaju novinari“.
– Ključne tačke mogu se naći u pravilniku koje je Regulatorno telo za elektronske medije donelo 2015. godine, neposredno nakon donošenja seta novih medijskih zakona. Kada se izveštava o samoubistvu, pružaoci medijskih usluga treba da se uzdržavaju od pet situacija – ne smeju se navoditi detalji o tome kako je izvršeno samoubistvo, vest koja donosi informaciju o tome ne sme biti niti udarna, niti prva, niti glavna vest u emisijama gde se objavljuju, nije dozvoljeno objavljivanje snimaka samog čina, objavljivanja fotografije preminulog i fotografisanje mesta na kojem je izvršen taj čin. Pružaoci medijskih usluga moraju se uzdržavati i od odobravanja samog čina kao i komentarisanja uzroka zbog kojeg je izvršen taj čin, istakao je Miljković.
– Nažalost, ovde su se promovisale i promovišu se ozbiljno upozoravajuće ideje i sistem vrednosti koji nije slučajnost. To nije veština samo na našim prostorima, što nas apsolutno ne opravdava jer u sebi imamo surovost koja je dosta tog pretrpela. Mi se odavno ne čudimo više ni smrti, ni zverstvima, ni ubistvima. To je ozbiljan društveni poremećaj, poručila je novinarka Rada Đurić.
Prema njenim rečima, problem postoji i u tome što mladi ljude nemaju veru u starije ljude koji „nisu uradili svoj posao“, te da su ljudi „zaboravili i ne znaju da pričaju“ o smrti, suicidu, ubistvu ili bilo kojoj drugoj posebno osetljivoj temi bez šireg društvenog konteksta.
Ovogodišnji dan prevencije suicida obeležava se pod sloganom „stvaranje nade uz akciju“.
Na tribini je poručeno da je od izuzetne važnosti potreba skretanja pažnje široj javnosti i medijima, kao i da su od krucijalne važnosti svest o odgovornosti u izveštavanju o osetljivim i teškim temama, kao što je fenomen suicida.
Tribinu su organizovali omladinski centar OPENS, centar „Srce“ i inicijativa „Za tebe važno je“, uz podršku Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
