Ćurčić: Kaznom doživotnog zatvora vraćamo se unazad

Osnivač Fondacije Tijane Jurić, Igor Jurić kaže da država treba da odluči na čijoj će strani biti i da to treba da bude strana najslabijih.

Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak, Nacrt izmena Krivičnog zakonika, koji, između ostalog, predviđa uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta za određena krivična dela.

Stručnjaci kažu da takav tekst, ne samo što je u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i stavovima Saveta Evrope, već će, tvrde, pogoršati situaciju na terenu i potencijalno umanjiti kažnjivost nekih od najbrutalnijih krivičnih dela, kao što su obljuba ili ubistvo deteta. Zbog toga najavljuju inicijativu za ocenu ustavnosti budućeg zakona. Sa druge strane Fondacija „Tijane Jurić“ prikupila je oko 158 hiljada potpisa zahtevajući upravo takve izmene.

Ćurčić je u emisiji 360 stepeni objasnio da su osnovne zamerke struke na predložene izmene to što one nisu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, a ključne zamerke odnose se na proceduru donošenja tog zakona.

Sporna je i sadržina inicijative koja traži uvođenje doživotnog zatvor, o čemu nema dokaza da će uticati na smanjanje kriminaliteta, dodao je on.

„Doživotni zatvor je ništa drugo do odložene smrtne kazne, i mi smo odlučili da se vratimo unazad, ta kazna nema opravdanje u kriminološkom i penološkom smislu, doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta je i u suprotnosti sa Ustavom Srbije, i najvažnije – suprotna normama koje su opšte prihvaćene u međunardnoj zajednici“, kazao je.

Jurić je rekao da je zadovoljan izmenama zakonika jer je usvojeno sve što je ta Fondacija tražila samom inicijativom.

On je dodao da ta fondacija traži takvu kaznu isključivo za najteže oblike krivičnih dela i to kada su u pitanju zločini počineni nad maloletnom decom.

Jurić je objasnio da se Fondacija vodila iskustvima drugih evropskih zemalja koje imaju doživotnu kaznu zatvora, kao i sistemima koji takođe imaju kaznu bez uslovnog otpusta, navodeći Veliku Britaniju i Mađarsku kao primer.

„Ali mi ne uskraćujemo nadu tim ljudima, ljudi koji su osuđeni za dela za koju trazimo tu kaznu imaju mogućnost da predsedniku države svaki dan traže pomilovanje i takvo pravo ne uskraćujemo“, rekao je on i dodao da se ne može reći da je ova odluka populistička.

Ćurčić je rekao da je i većina stručnjaka i profesora prava, zauzelo stav da uvođenje doživotne kazne zatvora nije neophodno u republici Srbiji.

„Moramo da uzmemo u obzir veća Evropskog suda za ljudska prava, nauke i profesora koji se bave kriminologojim i penologijom. Pomilovanje mora da bude dostupno onome ko je osuđen. Pomilovanje je pitanje koje se svodi na akt milosrđa. A Evropski sud za ljudska prava kaže da pomilovanje mora de jure i de facto da bude dostupno“, rekao je.

Ne postoji nikakav dokaz da povećavanje kazni dovodi do smanjivanja kriminaliteta, dodao je on.

„Drugo, potpise za izmenu ovog zakona smo mogli da iskoristimo da država radi na rehabilitaciji i resocijalizaciji osuđenika u društvo. Umesto da ih vratimo u sistem posle izdržavanja kazne, mi ćemo baciti ključ i reći – ovo je gotova stvar“, istakao je.

Čurčić je dodao da ako prepoznajemo da ne možemo da ih rehabitiltujemo, mi guramo problem pod tepih, odstranjujemo ljude iz društva, problem kriminaliteta i nasilja ne rešavamo u svom uzroku, već se bavimo posledicom.

„Mi isključivo takvu kaznu tražimo za najteze oblike krivičnih dela, kada su u pitanju maloletna dece… Ja ne mogu da potpišem da li će stopa kriminaliteta biti smanjena, ali ako neko bude osuđen na doživotnu kaznu više neće imati priliku da tako nešto uradi“, kazao je Jurić.