Rusija je juče u Savetu bezbednosti UN odbacila rezoluciju povodom Gruzije ističući da nije u skladu s terminima prošlonedeljnog dogovora o prekidu sukoba. Tekst Nacrta rezolucije poziva Rusija da povuče svoje snage na pozicije pre sukoba. Moskva, međutim, navodi da postignuto primirje omogućava trupama da ostanu u tampon zoni na gruzijskoj strani južnoosetijske granice.
Rusija je juče u Savetu bezbednosti UN odbacila rezoluciju povodom Gruzije ističući da nije u skladu s terminima prošlonedeljnog dogovora o prekidu sukoba. Tekst Nacrta rezolucije poziva Rusija da povuče svoje snage na pozicije pre sukoba. Moskva, međutim, navodi da postignuto primirje omogućava trupama da ostanu u tampon zoni na gruzijskoj strani južnoosetijske granice.
Moskva je ranije odbacila upozorenja NATO da normalni odnosi nisu mogući sve dok ta zemlja ne povuče vojnike iz Gruzije. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da francuski Nacrt rezolucije UN nije u skladu sa terminima primirja kojem je posredovao francuski predsednik Nikola Sarkozi. Čurkin je izjavio da bi rezolucija trebalo da sadrži svih šest tačaka mirovnog plana. On je, takođe, ukazao na to da jezik u Nacrtu reafirmiše gruzijski teritorijalni integritet, ističući da Južna Osetija i Abhazija ne žele da budu deo Gruzije. Rusija ima pravo da uloži veto na rezoluciju UN, izjavio je ambasador Čurkin u izjavi za BBC. On je dodao da bi stavljanje teksta na glasanje bilo potpuno besmisleno. „To je trošenje vremena jer se proces povlačenja ruskih snaga nastavlja“.
Nakon prekora na račun Rusije izrečenog na sastanku ministara NATO u Briselu, Moskva je optužila Alijansu da favorizuje „kriminalni režim“ u Gruziji. Američki državni sekretar Kondolisa Rajs izjavila je da Rusija rizikuje da postane „glavni zločinac“ konflikta. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev obećao je prošle nedelje francuskom kolegi Sarkoziju da će ruske trupe biti poslate kućama, i da će se povuću u Južnu Osetiju u tampon zonu duž granice sa Gruzijom.
U međuvremenu, delegacija oružane službe Kongresa SAD doputovala je u Gruziju kako bi pokazala solidarnost sa vladom u Tbilisiju i procenila situaciju nakon žestokih okršaja između ruskih i gruzijskih trupa. SAD su takođe počele da dostavljaju pomoć kavkaskom regionu, gde je, kako je procenjeno, 100.000 Gruzijaca raseljeno. „Ovo je istorijski momenat vitalan za svetsku demokratiju“, izjavio je Džo Liberman, jedan od članova delegacije. Nakon posete Gruziji, senatori putuju u Poljsku i Ukrajinu.
Takođe, juče i češka vlada premijera Miroslava Topolaneka saglasila se da pošalje u Gruziju pet miliona evra humanitarne pomoći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
