Ćuruvija nije želeo lično obezbeđenje

Kokot je istakao da je Ćuruvija neposredno pred ubistvo, po izlasku teksta u Politici ekspres, rekao da „sada bilo koji građanin može da dođe da ga ubije“.

On je objasnio da je njihov posao bio da čuvaju prostorije redakcije Dnevnog telegrafa u Svetogorskoj ulici i proveravaju ko ulazi u zgradu.

– U Dnevni telegraf sam došao na poziv Jova Ćuruvije, Slavkovog brata. Sa Slavkom sam imao odličan odnos, bio je divan čovek – kazao je Kokot odbacujući tvrdnje da je neko iz obezbeđenja pretio Ćuruviji i njegovoj porodici.

On je istakao da je u trenutku ubistva bio kod kuće i da mu je tu informaciju telefonom javio kolega koji je radio.

– Došao sam na lice mesta posle pola sata. Policija je još bila tu i nije dozvoljavala nikome da priđe. Nakon nekoliko sati, ušli smo u prostorije redakcije – naveo je Kokot i dodao da je on, zajedno sa još nekoliko ljudi, iz poštovanja prema Ćuruviji, još mesec dana nastavio da radi u Dnevnom telegrafu.
Podsetimo, novinar i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine ispred stana u kojem je živeo u Svetogorskoj ulici. Za ubistvo su optuženi bivši načelnik Resora državne bezbednosti Rade Marković, bivši načelnik beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, nekadašnji glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, kojem se sudi u odsustvu.

Radio za Legiju, čuvao Đinđića i Čedu

Upitan od strane advokata odbrane za koga je radio pre nego što je došao u Dnevni telegraf, Igor Kokot je naveo da je radio za jednu agenciju za obezbeđenje. Postojale su glasine, dodao je Kokot, da je vlasnik te agencije bio Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Crvenih beretki koji služi dugogodišnju kaznu zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića. „Nisam siguran da je Legija bio vlasnik, ali znam da se povremeno pojavljivao“, kazao je Kokot. Odgovarajući na jedno od pitanja odbrane, Kokot je napomenuo da je nakon ubistva Slavka Ćuruvije radio u obezbeđenju Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića. Ipak, kada ga je braniteljka Zora Dobričanin Nikodinović upitala da kaže nešto više od tome, svedok je odbio, napominjući da to nema nikakve veze sa ovim sudskim procesom. Istog mišljenja bila je i predsednica sudskog veća.