Ćuta: Pozivam građane da budu spremni na uličnu borbu, ukoliko se pojavi mehanizacija Rio Tinta

„Postavlja se pitanje kako će dalje da se sprovodi taj projekat s obzirom na činjenicu da on formalno-pravno ne postoji brisanjem uredbe od pre skoro dve godine, ali idalje na terenu u Gornjim Nedeljicama postoji kancelarija Rio Tinta i pitanje je šta oni rade tamo, osim što kupuje i ruši kuće“, rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.

Rekao je da je ključno pitaje i da li je uslov za pridruživanje Srbije EU realizacija projekta „Jadar“.

„To je pitanje za EU i za sve moćnike, kao i za ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila koji je javno podržavao ovaj projekat. Da li je Srbija uslovljena da ulazak u EU tako što će morati da eksploatuše litijum u Gornjim Nedeljicama?“, pitao je on.

Jovanović je dodao da je eksploatacija litijuma predviđena na desetinama mesta u Srbiji, te da su izdate i neke eksploatacione dozvole.

„To isto važi i za bakar i za zlato, a u predlogu novog prostornog plana Srbije ima oko 40 novih rudnika“, kazao je on.

Jovanović smatra da je izjava predsednika Srbije u Davosu da će se zalagati da rudnik radi po najvišim ekološkim standardima „prosipanje zelene magle“.

„Ne postoji rudnik koji ne zagađuje i ne uništava životnu sredinu“, naveo je on.

Podsetio je i da se o projektu „Jadar“ izjasnila i SANU, a sprovedeno je i na desetine jevnih rasprava i „narod je jasno rekao šta misli o tom projektu“.

„Šta su se oni dogovarali u Londonu, s kim su potpisivali pismo o namerama, kakve su obaveze preuzimali kada je u pitanju taj projekat – građani nemaju pojma o tome. To je njihov privatni dil sa ovom kompanijom i neka oni vide između sebe ko tu kome šta dođe“, naveo je Jovanović.

On očekuje da će ova godina biti „godina borbe za opstanak“ ljudi u Gornjim Nedeljicama koje su među retkim mestima u Srbiji gde se ljudi dominantno bave poljoprivredom i gde je, kako je naveo, procenjena godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje oko 90 miliona evra, dok bi prihod od rudne rente bio od sedam do 12 miliona evra.

„Želim da pozovem sve građane, sve ekološke organizacije, sve kojima je stalo da se život u Gornjim Nedeljicama nastavi, da budu spremni na uličnu borbu, na borbu na svakom mestu gde god se pojavi mehanizacija ‘Rio Tinta’, za koju sam siguran da će se pojaviti. Ovo je pitanje svih da li ćemo dozvoliti da nam zemlju preoru i da je natope koncentrovanom sumpornom kiselinom“, kazao je lider Ekološkog ustanka.

Jovanović je naveo da je istorija Rio Tinta „istorija devastacije“, jer „svuda gde su bili, sve su uništili“, kao i „istorija proterivanja“, jer „mnoge zemlje su im rekle da ne žele da ih vide na svojoj teritoriji“.

Podsetio je i na inicijativu podnetu Skupštini Srbije da se zabrani trajna eksploatacija litijuma i bora u Srbiji za koju je potpis dalo 40.000 građana, a potpisi su, kako je naveo, nestali.

On smatra da je to što je uradila SNS, odnosno prethodni saziv Skupštine Srbije, direktno kršenje Ustava, jer su bili u obavezi da tu temu, na osnovu tolikih potpisa, stave na dnevni red za razmatranje.

„Vladajuća većina se uporno krije od ove teme i uporno odbija da u Skupštini otvori raspravu na ovu temu“, rekao je Jovanović.

Predstavnica Ekološkog ustanka i advokatica Danijela Nestorović kazala je da joj izgleda kao da Vučić lobira za „Rio Tinto“ i da smatra da je predsednik još jednom lažno predstavio da će „Rio Tinto“ podneti tužbu protiv Srbije za navodnu naknadu štete koja je pričinjena toj kompaniji otkazivanjem posla.

Podsetila da se istom tužbom pretilo i pre dve godine kada je Ana Brnabić, pre nego što će povući uredbu Vlade Srbije o projektu „Jadar“, najavila da će kompanija tužiti Srbiju.

„Dobili smo dokumentaciju pre dve godine, a to je bilo 38 dokumenata na skoro 3.000 starnica – jasno je bilo da ne postoji nikakava obaveza Republike Srbije o pitanju projekta ‘Jada’. Ne znam po kojem pravnom osnovu bi Rio Tinto tužio Srbiju za bilo kakvu naknadu štete“, navela je Nestorović.

Dodala je da se u Srbiji sada vodi devet upravnih sporova koje je pokrenula kompanija „Rio Sava“, ali radi se o sporovima koji se odnose na takse i poreze, a ne o šteti koja je eventualno pričinjena toj kompaniji.

Ona smatra i da je indikativno to što je ponovo u javnosti počelo lobiranje da bi trebalo otvoriti javni dijalog na temu koja bi bila korist, a koja šteta od projekta „Jadar“, navodeći da se to radi da bi se ta kompanije ponovo vratila u Srbiju „na velika vrata“.

„Pretpostavljam da će novi saziv Vlada Srbije obnoviti ovu uredbu. ‘Rio Tinto’ se neće tek tako povući“, rekla je Nestorović.

Podsetila je da su u skupštinskoj procedure ostala i dva zakona – Zakon o strateškoj proceni uticaja na zaštitu životne sredine i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, koji će, smatra, otvoriti vrata za povratak ove kompanije.

Kako je objasnila, ti zakoni će omogućiti da komisija Vlade Srbije donosi odluku o tome da li je neophodno raditi procenu uticaja na zaštitu životne sredine što je i bio sporni element za prošlo obaranje projektnog plana projekta „Jadar“.

Nestorović smatra i da javnost nije dovoljno upoznata kolika je šteta od rada kompanije „Rio Tinto“.

Predsavnik Ekološkog ustanka Dragan Jonić je istakao da je razvojna šansa Srbije proizvodnja hrane, a ne litijuma.

Po njegovim rečima, hrana je „nova nafta“, a izvoz hrane iz Srbije 2022. bio je pet milijardi dolara, od čega samo jabuka i kukuruza po 500 miliona dolara, dok je iz Srbije svaka četvrta malina koja se pojede u svetu.

Jonić je kazao da u Srbiji treba da se proizvodi zdrava hrana zasnovana na tradicionalnom uzgoju i da se zaštite i gaje autohtone rase životinja i sorte biljaka.

“ ‘Rio Tinto’ bi trebalo da zaposli oko 600 ljudi i to u periodu cele eksploatacije koji se predviđa da neće biti duži od 20 godina. Zašto da mi upropastimo Srbiju tokom 20 godina za 1.000 godina kasnije, kada već sada kao razvojnu šansu imamo bazičnu poljoprivrednu proizvodnju?“, pitao je Jonić.