Fotografija: Facebook profil Hido MuratovićČini se da nema Novopazaraca, ljudi koji žive na Pešteru, Goliji i Rogozni koji nisu čuli za Hida Muratovića, dobrotvora. On se humanitarnim radom bavi već tri decenije.
Mediji su o njemu pisali još pre 25 godina, kada je narod čuo za njega i počeo da mu donira garderobu, svari i pare.
Tada je Hido imao manji automobil. U njega nisu mogle da stanu sve te stvari koje je nosio narodu na Pešeter i Goliju.
Sada, kako stvari stoje, Hido ima veći automobil. Tu mogu da stanu brojne namirnice, garderoba i ostale potrebštine za ljude do kojih samo on dolazi. Za one potpuno zaboravljene od svih.
– Tokom svih ovih godina kroz moje ruke je prošlo više od milion evra. Sagradio sam više od pedeset kuća na Pešteru, Goliji i Rogozni za siromašne. Nemam račun, ne dajem priznanice, pare mi ljudi daju na obraz. Ponekad me sretnu nasred ulice ili dok vozim. Samo se maše novčanika, izvade novac. Čak ni svoje ime ne otkriju. Naši ljudi u dijaspori šalju mi novac preko menjačnice. Nikada me niko nije pitao za šta sam te pare potrošio – priča za Danas Hido Muratović.
Muratović svoje ljude kojima pomaže obilazi tokom cele godine, iako su zime na Goliji i Pešteru poput onih sibirskih.
– Za mene imena ne znače ništa, ko neko bio Miloš, ko Mehmed, isto je. Ko meni garantuje da neka njihova sudbina nije mogla da snađe moju decu, od toga prvo polazim i to je ono što me tera da se bavim ovim humanitarnim radom. Počeo sam tako što sam od svoje zarade kupovao namirnice i nosio ljudima u zaseocima, a predstavljao sam se kao neko iz opštine. Da sam im rekao svoje ime, njima to ništa ne bi značilo – skroman je Muratović.
Hidove emisije na Jutjubu jako su gledane, a ono što ne može da se izmontira je tužna priča ljudi.
Kako Hido kaže, to je njegov „amanet“ da ono što mu ljudi daju, on uloži u život. On pomaže starima da kupe lekove, porodicama da se skuće i deci da imaju osnovne uslove za školovanje.
– Mnogo ljudi me je kontaktiralo iz Srbije da im pomognem i žao mi je kad moram da ih odbijem, jer sam sam, nemam fondaciju, nemam žiro račun, ne mogu da stignem do njih, pritom imam dosta porodičnih obaveza, a i do pre dve godine sam se bavio trgovinom, a humanitarnim radom nakon posla. I ove ljude koje pomažem prvo dobro proverim da li im je pomoć stvarno potrebna, popričam sa njima, sa komšijama i tek onda odlučim da li da im doniram novac, namirnice ili garderobu – iskren je naš dobrotvor.
Tokom ovih 30 godina, kako on kaže za Danas, mnogo para mu je prošlo kroz ruke i nikada mu nije palo na pamaet da prisvoji makar jedan dinar, a zbog toga je „od Boga bio nagrađen“.
– Ti ljudi daju i meni pare. Jer, kako propoveda islam, deseti procenat koji doniraju trebalo bi da pripadne meni, a ja ni to ne uzmem, ako mi oni ne halale. Da sam uzimao, sigurno sada ne bi bio ovde gde sam, nego bih pobegao sa svim tim parama i živeo ne znam ti kako. Sve mi je u glavi jedna starica sa Pešteri kojoj sam pomagao, a govorila je: „Čuvaj dušu dete, duša kad se ukalja niko je oprat ne može, bezi od politike i političara!“ Sve je bila upravu, iako nije bila školovana bila je mudra. I još nešto mi je dodala:“Ruka mora da se opusti, u stegnutu ruku nafaka neće“, tako je i bilo – ističe naš sagovornik.
Da ono što radi ima i negativnu stranu govori to da je do skoro vodio parnicu protiv sudija koje su, kako kaže, oklevetali njegovo ime i rad.
– Pre par godina, tačnije 2018. bio sam kod jedne žene u selu blizu Tutina, doterao sam joj drva za zimu i nešto garderobe. Ona mi se zahvalila, sve najlepše je govorila, a posle tri godine me je tužila kako sam joj obećao kuću. Sudski veštak dao procenu za tu štetu što kuća nije napravljena, a kazna je bila 53.000 dinara. Ovo me je rasplakalo, ne zbog tih para, već zbog neljudskosti. Presuda je poništena, a to je sve božije delo, jer sam bio oklevetan. Mislim da to ima političku pozadinu. Razmišljao sam se da ih tužim, ali sam odustao – kroz osmeh kaže Muratović.
Hido je tokom godina za svoj humanitarni rad dobio brojne nagrade i priznanja, a prostorija u kojoj drži donacije puna je slika i novinskih članaka koji pišu o ovom heroju Novog Pazara.
On ovu prostoriju još naziva i „Muzej zaboravljenih duša“, iako ni jednu dušu kojoj je bila potrebna pomoć Hido nije zaboravio.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
