Cvetković na meti režimskih medija

Puna sala Medija centra, među kojima je bilo puno predstavnika nevladinog sektora, režimskih kao i medija i udruženja kritički nastrojenih prema vlasti i Aleksandru Vučiću, čekala je da se Cvetković pojavi, dok je on iza zatvorenih, blago zatamnjenih vrata razgovarao telefonom i posmatrao prisutne. „Da li se konsultuje sa Vučićem, predstavnicima opozicije ili Tačijem“, pitanje je koje je bilo postavljano u zavisnosti od toga koju poziciju, predubeđenje ili stavove zastupaju zapitani predstavnici medija.

Pre nego što je Stefan Cvetković do detalja počeo da opisuje šta mu se dogodilo od momenta kada je javnost obaveštena o njegovom nestanku, zaslugom Nenada Čanka, lidera LSV, o kojem je, nešto kasnije, Cvetković rekao da ga poštuje jer je uvek dizao glas protiv nacionalizma, odnosno kada se neko napada samo zato što je Bošnjak ili Albanac, pozvao je pred novinarima jednog od tužilaca „gospodina Kneževića“, koji je bio nedostupan. To je dokaz o njegovoj zaplašenosti jer se bavio slučajem mog nestanka, tvrdio je Cvetković.

Potom je zasuo novinare najsitnijim detaljima svog nestanka, od izvlačenja iza auta od strane trojice sa maskama i jednim sa otkrivenim licem, do zapinjanja o prag, jer je imao crnu kapu preko lica, do zvuka helikoptera, koji iznad Bele Crkve, kako kaže, nije leteo 25 godina, škripanja kreveta, boje pločica koje je uspeo da vidi kada mu je data voda da pije a kapa preko lica malo pomerena, „gospođice Dijane Hrkalović“, sa kojom se vozio u policijskom džipu, odlaska na VMA…

Prikaz je „vrhunio“ pokazivanjem garderobe u kojoj je, prema sopstvenom tvrđenju, otet, i pokazivanja žute plastične kese u kojoj se nalazi kapa koja mu je bila preko lica tokom otmice. Izvesnost koju je nemoguće osporiti u svim dilemama koje prate ovaj slučaj, a to su – da li je Cvetković izrežirao sopstvenu otmicu ili je stvarno otet, da li je lud ili ne, skandal majstor, palanački novinar željan pažnje, ili stvarno ima razloga i povoda zbog kojih je država odlučila da ga zastraši, da li je ucenjen, radi li za Vučića, opoziciju, ili „strani faktor“ – jeste ta da su režimski mediji došli na konferenciju da ga ponize, ismeju i naspram njega zastupaju stavove državnih organa.

„Vi imate nekakvu kapu i plastičnu kesu, da li su vam to dokazi, dok država ima dokaze…“, rekla je novinarka tabloida Informer, na šta joj je Cvetković odgovorio da je dokaz da njega nema. „Ali, ima vas, sada vas gledamo“, odgovorila je ona. Onda je Cvetković u kontekstu tvrdnje o izostanku poverenja u državne organe naveo primer ubistva gardista na Topčideru: „Državni organi tvrde da su se oni međusobni pobili zato što su pederi“, vikao je Cvetković, sve vreme se obilno znojeći od uzbuđenja i pretpostavka je – vanrednosti prilika u kojima se nalazi.

Iako u objašnjenju i odgovorima na pitanja novinara nije direktno optuživao nikoga po imenu kao odgovornog za njegovu otmicu, pa ni vlast, rekao je da je odlučio da se obrati javnosti prevremeno zato što je video da se krenulo, kako je rekao, putem sa kojeg se ne vraća. Tu je aludirao upravo na režimske medije koji su o njemu pisali, i dalje pišu, u izrazito negativnom kontekstu. Tek povremeno, isprovociran pitanjima medija za koje je jasno da zastupaju interese i plasiraju propagandu vlasti, rekao bi nešto što je direktno bilo upereno protiv vladajućih struktura. Tako je na pitanje Studija B kako je moguće da nema poverenje u državne organe koji ga sada čuvaju, s obzirom na to ima obezbeđenje, u delu odgovora izuzetno povišenim tonom povikao da neće nikome da se pravda pa ni onome ko je bio ministar informisanja u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija. Studio B je insistirao na tome da je opozicija zloupotrebila njegov slučaj, a on je odgovarao sa: „Sram ih bilo“, dok je Pink, takođe, pokušao da poentira na njegovoj najavi da će dati dokaze i tražiti od najmanje dve strane države da povedu istragu o njegovom nestanku, pitanjem u koje to države on ima više poverenja od sopstvene. Kao jednu, Cvetković je, verovatno, na iznenađenje novinara, naveo Rusiju. A kao drugu, kako je rekao, verovatno Nemačku. Takođe, kako bi demantovao pisanje Novosti o tome da je sam tražio obezbeđenje, odnosno da mu ono nije dodeljeno jer je u realnoj opasnosti, novinar je pokazao prstom na šefa njegovog obezbeđenja, koji je stajao u dnu sale za konferencije, i rekao: „Pitajte njega, evo, tu je, neka vam on kaže!“. Šef obezbeđenja je pomalo, činilo se, postiđeno zbog ukazane pažnje velikog broja prisutnih spustio glavu. „Zamislite situaciju u kojoj mene večeras ubiju, pa kako bi se vlast oprala, ko bi mogao da je opere. Zato hvala im…“, rekao je Cvetković.

On je govorio o paralelnim službama bezbednosti i „bitangama“ koji su se enormno obogatili, koji štite svoje interese, imaju svoje oponente svuda… Kako je vreme odmicalo, novinar je sve više bio mokar od znoja pa je u jednom trenutku zamolio svog kuma iz publike da mu donese crnu majicu. Skinuo se go dopola pred kamerama i obukao tu majicu rekavši da nije slučajno što je baš nju odabrao da bi se presvukao. Na majici je pisalo: „EUdoMore, For Media Freedom“.