Cvijić: Država nije pretnja organizovanom kriminalu

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da „za poslednih šest godina nismo videli da je država pretnja organizovanom kriminalu, imajući u vidu dva ključna pokazatelja – nisku cenu droge i broj ubistava“ .

Cvijić je ocenio da je „poslednja ozbiljna akcija“ bila ona protiv klana Darka Šarića i primetio da je Srbija „poslednja zemlja gde je doneta pravosnažna presuda u slučaju tog klana, jer su u drugim zemljama manje krivi već odslužili kazne od 10 godina zatvora“.

Prema njegovom mišljenju, borba protiv organizovanog kriminala ne može se svesti na dva, uslovno rečeno, crnogorska klana, Kavački i Škaljarski, niti se može reći da su oni „uvezeni“, jer su im „glave ovde u Srbiji, gde se veoma se dobro i udobno osećaju“.

Mislim da su ta dva klana deo šire priče i da je jedan od njih trenutno u prevlasti. Ako država ne reaguje i ako dopusti da se klanovi obračunavaju, kao ovde, onda izraste ogroman klan sa kojim je mnogo teže boriti se, ukazao je Civijić.

Kako je podsetio, Zemunski klan, koji su „negovali Milošević i tadašnja služba bezbednosti“, kada je država na kraju sa njim pokušala da se obračuna, ubio je premijera.

Organizovani kriminal se ovde „pogrešno shvata“, predočio je Cvijić, jer to nisu samo klanovi koji se obračunavaju i švercuju kokain, već nam oni „zavlače ruku u džep, pošto teže da operu novac, a to čine kupujući preduzeća koja i uništavaju“.

Borbu protiv organizovanog kriminala, kako je napomenuo, ne bi trebalo da najavljuje predsednik države, već tužilac ili policajac, koji su za to zaduženi.

Ne bi operativno trebalo ni da je vodi ministar policije, već bi to, u skladu sa našim zakonima, trebalo da čini profesionalno obučena osoba, samostalna u svom poslu i po nalogu tužilaštva, naglasio je Civijić.

On smatra da borba protiv organizovanog kriminala, bez nezavisnog tužilaštva i depolitizovane policije, ne može da se vodi i napominje da je na nedavnim izborima za Državno veće tužilaštva prošao samo jedan nezavisni kanditat.

Pozivajući se i na primer pretnji koje je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović uputio jednom od tužilaca u slučaju Jovanjica, Cvijić je ponovio da Vučić ne može biti ključna osoba u borbi protiv organizovanog kriminala, kako je to nedavno naveo ministar Vulin.

Iako je član Saveta za nacionalnu bezbednost, oni bi, kao predsednik države, samo trebalo da dobija izveštaje“, objasnio je Cvijić i ocenio da nismo videli ni jedan pravi povod za tvrdnje da je „predsednikov život ugrožen, a pogotovo ne na način neukusnog poređenja sa sudbinom Zorana Đinđića“.

Kako je podsetio, „Đinđića je ubio sistem prethodne vlasti, u kojoj je bio i Vučić, gde su bili odredi za ubijanje političkih protivnika i prebijanje građana, što je sve utvrđeno pravnosnažnim presudama“.

Ovde su bezbednosno ugroženi građani, upozorio je Cvijić, pošto se dešavalo da bomba eksplodira ispred škole ili da bude ubistvo u tržnom centru, ali su ugroženi i materijalno, jer organizovani kriminal „zavlači ruku u džep građanima“.

Za njega je neobično i to da predsednik Srbije „šalje javno poruke insititucijama šta bi trebalo da rade, tvrdi ko laže, a ko ne laže, istovremeno se udvarajući biračima“.

Vučićevi nastupi, prema tumačenju Cvijića, sadrže dve poruke: institucijama da rade kako im on kaže i biračima da je on najbolji, jer se „sam bori protiv kriminala“.

Nema uspešne borbe protiv organizovanog kriminala ako paralelno ne postoji borba protiv korupcije, „jer tamo gde je država bušna za mafiju, bušna je i za korupciju“, rekao je Cvijić.

Bez kontakata sa ljudima iz državnih insititucija, organizovani kriminal ne funkcioniše, precizirao je on i konstatovao da ovde uopšte i „nema borbe protiv korupcije i da su sva tela, sem Saveta za borbu protiv korupcije, koji je pod pritiskom, praktično pod kontrolom vlasti i služe za pokrivanje vlasti“.

Cvijića niko ne može da uveri da je Predrag Koluvija, u slučaju Jovanjica, „sam uspeo da organizuje ljude iz različitih službi, koje su čak međusobno suprotstavljene, iz BIA, policije, vojne službe bezbednosti, da pomažu u poslu uzgoja i prerade marihuane“.

Po njemu, ceo taj slučaj bio je „čudan, jer MUP koji inače obaveštava javnost o zapleni grama droge nikada ništa nije saopštio o hapšenju za Jovanjicu, kao najveću plantažu droge u Evropi“.

Osim toga, policajac koji je zaslužan za otkrivanje afere morao je da se pravda pred kamerom MUP, „što asocira na devedesete, kada su zarobljenici bivali poniženi i tako što su ih prisiljavali da govore u kameru“, ukazao je Cvijić.

Pozivajući se na veze kriminala sa državom, on je ocenio da bi prava borba protiv organizovanog kriminala morala da počne od „odstranjivanja prijateljskih kontakata vrha vlasti i ljudi sa dosijeima“.

Pomenuo je i navijačke grupe, jer su od „uličnih batinaša, dilera i reketaša po splavovima postale izbiljne kriminalne grupe koje vrbuju sve više ljudi i za koje se interesuju i istražitelji iz inostranstva“.

Cvijić ne zna da li je „propust službi u pitanju, ali je činjenica da se jedan broj pripadnika tih grupa, koji su poznati policiji, našao u okruženju predsednika države tokom inauguracije ili u okruženju njegovog sina više puta“.

Kako je precizirao, reč je o grupi koju je predvodio Aleksandar Stanković – Sale Mutavi, koji je ubijen, a po svoj prilici ga je nasledio Belivuk – Velja Nevolja, što nije tajna.

Nisu tajna ni snimci maltretiranja protivnika koje ta grupa kači na društvene mreže, što ostaje bez ikakve reakcije policije, rekao je Cvijić, koji je, na drugoj strani, naveo i primer Zvonka Veselinovića čiju je karijeru profesionalno pratio.

Protiv Veselinovića su „vođeni postupci za kriminal, drogu i način na koji je razvijao firmu, koji su jedan po jedan otpadali od 2012. godine“, ilustrovao je Cvijić.

Kako je primetio, Veselinovićeva firma je „sve više napredovala kroz tendere sa državom do mere da je kapital te firme uvećan za 80 puta, što je rekord i za evropske uslove“.

„Veselinović je, zajedno sa svojim poslovnim partnerom, pod zaštitom vlasti i u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, jer su na Kosovu optuženi kao organizatori grupe koja je izvršila to ubistvo“, podsetio je Cvijić.

Osvrćući se na nedavni intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u kojem navodi da je tužilaštvo odgovorno što nema postupaka za visoku korupciju, on je konstatovao da je indikativno što je reč o sudiji koji je „napredovao u vreme vlasti Srpske napredne stranke“.

To navodi na zaključak da je „došlo do nekog poremećaja odnosa i da među određenim ljudima više ne vlada monolitno mišljenje“, zaključio je Cvijić.