Cvijić: Zarobljena medijska scena u Srbiji

Cvijić je, u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, ocenio da mediji koji namerno iznose neistine postaju propagandni servis, što je praksa vezana za „najgore totalitarne sisteme kakve smo imali i u Evropi“.

Osvrćući se na izveštavanje medija o organizovanom kriminalu i ubistvima, on je ocenio da se i u tom slučaju neki mediji vode propagandom, jer jedno vreme izveštavaju o jednoj stvari, a onda se potpuno obrnu.

Kao primer, podsetio je da su tabloidi protiv nekadašnje državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović vodili kampanju kada je uhapšena, proglašavajući je „kraljicom mafije“, iako su je prethodno hvalili dok je bila na funkciji.

To nije bio jedini zaokret u načinu izveštavanja tabloida o Hrkalović, napomenuo je on i konstatovao da je drugi usledio kada je za njenog advokata imenovan „jastreb vladajuće stranke“ Vladimir Đukanović.

Rezultat toga bio je da su tabloidi izjave Hrkalović počeli da uzimaju kao relevantne i dovoljno snažne da se neko privede i vodi na saslušanje, protumačio je Cvijić.

Prema njegovim rečima, u to su upletene i institucije, pre svega Više tužilaštvo, jer postupa po različitim kriterijumima i ne saslušava nikog ukoliko postoji sumnja da su ljudi iz vlasti povezani sa aferema i sumnjivim poslovima.

S druge strane, kako je predočio, dovoljan je samo „jedan mig“ da se saslušaju profesionalci iz policije koji su samo radili svoj posao.

Upitan da li je u interesu javnosti da se o ubistvima izveštava uz monstruozne detalje, Cvijić je odgovorio da je to činio pre svega predsednik Srbije Aleksandara Vučić, „delilac sve vlasti, ministar svih ministarstava, u nekim slučajevima i sudija, jer se menja praksa u pravosuđu kad on nešto izjavi“.

Kako je podsetio, vlast je pokazivala monstruozne fotografije u vezi sa zločinima grupe Veljka Belivuka, iako su porodice žrtava insistirale da se to ne radi.

Dodao je da se na „ružičastoj televiziji“ dogodila užasna stvar kada su pročitana imena ubijenih pre nego što su obaveštene njihove porodice.

„Neke porodice, radio sam intervjue sa majkama, nekoliko godina su tražile od institucija da saznaju sudbinu svojih sinova, i onda im se to tako saspe u lice, sa televizije, bez imalo obzira. To je ta brutalna propaganda koja se vezuje za najtotalitarnije sisteme“, rekao je Cvijić.

Govoreći o odnosu Vučića prema medijima, Cvijić je ocenio da on 2012. godine, kada je došao na vlast, nije toliko mnogo ličio na sebe iz vremena kada je bio „zloglasni ministar informisanja“.

Dodao je da se Vučić brzo vratio na stari narativ i da je njegovu vlast od početka karakterisao „tihi napad“ na profesionalne medije, zbog čega je većina tih medija „slomljena“.

Cvijić je ukazao da Vučić vređa i proziva novinare, i bahato odgovara na najkonkretnija pitanja, a da ljudi koji rade u „propagandnim servisima“ napadaju profesionalne kolege koje se usude da nešto pitaju.

Predočio je da to podseća na „najbrutalnije scene kakve smo imali devedesetih“ kada je Vučić bio ministar informisanja i ocenio da on sada u medijima „završava posao koji je započeo tada“.

Govoreći o izveštavanju medija o ratu u Ukrajini, Cvijić je ukazao da se mediji pod kontrolom režima „uređuju u jednoj kancelariji“ i da je lažno to što su neki proruski, a drugi proukrajinski, jer je suština vlasti da obuhvati sve glasače.

„Vidim da se pojavljuju ljudi koji su osuđeni za ratne zločine i koji su izgubili četiri rata i komentarišu rat u Ukrajini. Mislim da to nije u redu po više osnova, jer oni ne mogu da budu moralni delioci pravde ako nema istinskog pokajanja za ono za šta su osuđeni i odležali kazne“, zaključio je Cvijić.