CZA: Više od 60 odsto izbeglih lica u Srbiji prihvati vakcinu protiv kovida ako im se ponudi

Istraživačica tog centra Jana Stojanović rekla je na današnjem okruglom stolu u beogradskom prostoru „Nova iskra“ je da je u martu 2021. godine vakcinisana prva izbegla osoba, nakon čega je počela organizovana vakcinacijama po kampovima za migrante, ali da informacije o vakcinaciji ne stižu u dovoljnoj meri do tih lica.

„Očigledno je da postoje oni koji hoće da se vakcinišu, ali je problem u dobijanju informacija o vakcinaciji“, kazala je Stojanović.

Istraživanje, koje je sprovedeno medju ispitanicima koji su smešteni u centrima, u privatnom smeštaju, ali i onima u iregularnom statusu, prema njenim rečima pokazalo je da su izbeglice dobro informisane o kovidu, ali da trećina njih nije znala kome da se obrati ukoliko posumnja na kovid.

Dodala je da je velika većina ispitanika rekla da postoje mere zaštite u centrima, 70 odsto je rekla da se koriste maske, ali je petina njih istakla da je nemoguće sprovodjenje fizičke distance.

Kada je u pitanju broj zaraženih medju izbeglicama, Stojanović je naglasila da od republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije nisu dobili zvanične podatke, ali da je, pozivajući se na različite izvore, najviši broj zaraženih bio u oktobru 2021. godine, kada ih je bilo blizu 100.

Ocenila je i da je to mali broj u odnosu na broj ljudi koji je prošao kroz Srbiju, ali je izrazila sumnju da su ti podaci u potpunosti tačni.

„Moja pretpostavka je da mnog od njih ne prepoznaju simptome kovida i nose ih na putovanjima kao i druge belsti, poput prehlade ili gripa, pa samim tim simptome ne prijavljuju jer ih ne prepoznaju kao opasnost“, rekla je Stojanović.

Istakla je da je neophodno bolje vodjenje evidencije sa ciljem predikcije i pravovremenog reagovanja kada dodje do promene zdravstvene situacije.

Stojanović je dodala da je istraživanje pokazalo da je polovina izbeglih imala neki zdravstveni problem i da se velika većina njih obratila lekaru u centru. Oko 70 odsto njih je dobilo odgovarajuću terapiju, ali je 36,5 posto njih bilo nezadovoljno dobijenim tretmanom, najpre odnosom zaposlenog osoblja u prihvatnim centrima.

Objasnila je da se oko 45 odsto ispitanika žalilo na kožne infekcije, oko 30 odsto na povrede ruku, nogu i bol u ledjima, a manji broj njih na grip, prehlade, stomatološke probleme i ostale bolesti.

Doktor Periša Simonović iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ istakao je da, kada se naprave bilansi ugroženosti zdravstvenog stanja te populacije, treba govoriti o posledicama koje će se pojaviti u godinama i decenijama nakon iskustva migracija.

„To znači da fizičke traume koje oni imaju na teritoriji Srbije, uključujući i bolesti koje se fizički ispoljavaju su u beznačajnom obimu. U stvari ono što se dešava i što jesu u stvari glavni problemi, to je implikacija tog socijalnog neregularnog statusa ‘čoveka na drumu’ na mentalno zdravlje na duži rok sa vrlo značajnim zdravstvenim implikacijama“, rekao je Simonović.

Istakao je da su na početku pandemije uvedene nešto oštrije mere za stanovnike centara za azil koje je izazvao neopravdani strah, kada je bila na snazi i zabrana ulaska i izlaska u kampove.

Epidemiološkinja Doma zdravlja „Palilula“ Jasminka Mišković istakla je da su mere tada morale da budu donete, jer je postojao rizik od ulaska virusa u kampove.

Naglasila je da su mere bile praktične, a da su stanovnici kampova bili veoma disciplinovani i da su se mere poštovale, kao i da su štampani informacioni pamfleti na svim jezicima koji su se u tim trenucima bili prisutni.

Mišković je naglasila i da su zdravstvene usluge izbeglim licima bile pružane na isti način i u istom obimu kao i domaćem stanovništvu.

Istraživanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovedeno je tokom novembra i decembra 2021. godine na 153 ispitanika, od kojih je većina bila smeštena u prihvatne centre, kao i one u privatnom smeštaju i one u iregularnom statusu. Oko 46 odsto ispitanika bili su iz Avganistana, 20 iz Sirije, 14 odsto iz Pakistana, kao i iz drugih zemalja u manjem obimu.

Tim istraživanjem obuhvaćeni su i Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, Centar za socijalni rad Savski venac, Zavod za vaspitanje dece i omladine „Vasa Stajić“, lokalne nevladine organizacije, dok Komesarijat za izbeglice i migracije nije odgovorio na poziv.