U Beogradu se najviše sedi tokom dana: Koliko minuta fizičke aktivnosti dnevno SZO preporučuje?

Ovaj dan se u našoj zemlji tradicionalno obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Tim povodom danas će se u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” održati Međunarodna konferencija na temu „Zdravstveno usmerena fizička aktivnost – HEPA”, u organizaciji Asocijacije „Sport za sve” Grada Beograda i „Batuta”.

Konferencija je namenjena lekarima, predstavnicima zavoda za javno zdravlje i sportskim stručnjacima iz zemlje i regiona.

Šta je fizička aktivnost?

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal… sve ovo je fizička aktivnost.

Redovna fizička aktivnost ima višestruke zdravstvene koristi: održava energetsku ravnotežu i pomaže smanjenju telesne težine, utiče na izgradnju koštanog tkiva, ima zaštitni efekat za pojavu povišenog krvnog pritiska i povišenih vrednosti holesterola u krvi, smanjuje anksioznost i depresiju, doprinosi boljoj koncentraciji i različitim socijalnim ishodima.

Glavni ciljevi Međunarodnog dana fizičke aktivnosti su:

• podizanje svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti;

• isticanje brojnih prednosti bavljenja sportom i ukazivanje na pozitivne efekte redovnog  vežbanja;

• podsticanje stanovništva širom sveta na bavljenje fizičkom aktivnošću;

• promovisanje zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičke aktivnosti.

Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti. U evropskom regionu SZO približno 31 odsto osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sata), osobe uzrasta 75+ godine (6,1 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,5 sati).

Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23 odsto stanovništva Srbije i 35,1 odsti starijih od 75 godina.

Na osnovu Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) iz 2022. godine u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu sa preporukama.

I rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82 odsto u 2013. godina na 68,5 odsto u 2019. godini.

Koliko kretanja je dovoljno?

SZO preporučuje najmanje 60 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti. Preporuke naglašavaju da svakodnevna fizička aktivnost treba da bude većim delom aerobna i da uključi i intenzivne vežbe za jačanje mišića najmanje tri puta nedeljno. Poslednjih decenija beleži se stalni pad učestalosti redovne fizičke aktivnosti i većina adolescenata nije fizički aktivna u skladu sa preporukama.

Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije) zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe…), njena učestalost i trajanje.

Značaj zdravstvenovaspitnih aktivnosti

Zdravstvenovaspitni rad sa ciljem edukacije o značaju zdravih stilova života koji između ostalog podrazumevaju i redovnu fizičku aktivnost realizovan je u okviru programa promocije zdravlja od strane mreže instituta/zavoda za javno zdravlje.

Saradnja u izradi i realizaciji edukativnih i promotivnih sadržaja sa Ministarstvom prosvete, Zavodom za unapređenje vapitanja i obrazovanja i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Škole imaju značaj u primeni efikasnih intervencija, a poželjno je istovremeno uključivanje porodice i zajednice.

· Povećati broja časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školama

· Dozvoliti pristup školskom dvorištu pre i posle škole, vikendom i za vreme  raspusta

·  Formirati i podržati rad sportskih sekcija u školi u cilju povećanja participacije   učenika

·  Motivisati učenike da pešice ili biciklom dolaze i odlaze iz škole

·  Motivisati nastavnike fizičkog i zdravstvenog vaspitanja da organizuju aktivnosti tokom velikog odmora: mlađi uzrast – školice, između dve vatre, šuge; stariji uzrast fudbal, odbojka, košarka…

·  Izdvojiti deo internet stranice škole za objavu zanimljivih/korisnih informacija/preporuka zasnovanih na dokazima za fizičku aktivnost.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizacija predstavljaju važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.