Nakon osam godina pauze, tretman sa počiniocima nasilja u partnerskim odnosima ponovo se radi u Centru za socijalni rad grada Subotice. Osim glavnog cilja, a to je zaustavljanje nasilja, počinioci tokom tri meseca prolaze kroz vrlo kompleksne individualne i grupne seanse koje se sastoje iz teorijskog i iskustvenog dela.
Kako za Danas objašnjava Boris Telečki, psiholog u Centru za savetovanje i podršku porodici pri Centru za socijalni rad grada Subotice, tretman je namenjen isključivo muškarcima počiniocima nasilja u partnerskim odnosima i trenutno je procesu individualnih razgovora sedmoro potencijalnih klijenata.
Preduslovi da bi bili uključeni u tretman, Telečki kaže da su, pre svega, želja da prihvate ovakvu vrstu pomoći, da priznaju da su počinili i preuzimaju odgovornost za počinjeno nasilje, kao i da prihvataju potpisivanje Ugovora o nenasilju.
Programom je predviđeno i da stručni tim održava kontakt sa žrtvom i proverava odsustvo nasilja, što je takođe jedan od bitnih uslova na koje pristaju.
“U dosadašnjem pristupu nasilju u partnerskim odnosima i nasilju u porodici, preovladavao je isključivo rad sa žrtvama nasilja, što je, naravno, važno i mi smo tokom ovog programa stalno sa njima u kontaktu i razgovoru. Međutim, da bismo imali sveobuhvatan odgovor na fenomen nasilja, moramo malo šire da razmišljamo, jer kada se donesu mere po novom, izmenjenom Zakonu, što je dobro, pre ili kasnije parovi se mogu pomiriti, zajednica se može vratiti u prvobitno stanje i pitanje je vremena kada će počinilac nasilja ponovo da ispolji to ponašanje. Zato ovaj model podrazumeva da se i sa njima radi, naravno, u slučajevim lakših oblika nasilja”, objašnjava Telečki.
Tretman nije moguć u slučajevima težih oblika nasilja, naročito kada postoji pretnja ubistvom ili samoubistvom.
Prema rečima našeg sagovornika, takve pretnje se najozbiljnije shvataju i ti pojedinci se ne uključuju u tretman, čak i ako priznaju i preuzmu odgovornost za počinjeno nasilje.
“Zatim, samo prisustvo fantazija i opsednutosti partnerkom je takođe kontraindikacija. Sumnja na prisutnost psihijatrijskog oboljenja, pri čemu klijent odbija terapiju, posedovanje oružja, odnosno ako je klijent u prošlosti tokom svojih nasilnih epizoda koristio oružje ili ga ima u posedu ili ima lak pristup oružju. Kontraindikovana je zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, te odbijanje počinioca da uopšte prizna krivično delo. Bez toga takođe nije moguće, a jedna od jako važnih kontaindikacija je da postoji indicija ili samo sumnja da je počinjeno seksualno zlostavljanje partnerke ili deteta”, podvlači Telečki.
Tretman započinje nakon što se završi socijalna intervencija i zaustavi nasilje, a počinioci mogu da se uključe po uputu Tužilaštva, Centra za socijalni rad ili individualno.
Kada se jave na tretman, za njih se prvo organizuju dve, a po potrebi i više individualnih seansi, tokom kojih se procenjuje da li će biti uključeni u grupni rad koji, prema mišljenju psihologa, pruža mnoštvo blagodeti.
“U grupi je povezanost veća i uticaj grupe može biti korektivan, jer grupni rad podrazumeva obradu tema i iskustveni deo, odnosno tu se svi upućuju da ispričaju svoj slučaj i često se dešava da jedni druge hrabre kada prepoznaju da nešto nije u redu. Dakle, grupa ima tu snagu da deluje korektivno na pojedinca”, ističe Telečki.
Iako se u tretman uključuju muškarci koji su svesno doneli odluku da žele da rade na sebi, te priznali i preuzeli odgovornost za počinjeno nasilje, Telečki kaže da je na početku seansi uobičajeno da klijenti uglavnom relativizuju i minimiziraju svoje delo, pozivajući se na razne spoljne faktore.
“Na faktore koji su ‘izvan’ njih, recimo: ‘Pala mi je roletna’, ‘Nisam mogao da se kontrolišem’, ‘Bio sam nervozan’ i slični izgovori, ali kako prolazi tretman, tako se osvešćuje pitanje odgovornosti i kako oni bolje razumeju ceo fenomen nasilja, tako mogu da povežu i razumeju svoje ponašanje koje je najčešće u vezi sa nečim što se transgeneracijski prenosi i time što su i oni sami prisustvovali i videli”, objašnjava psiholog.
Zato se tretman sastoji iz teorijskog i iskustvenog dela, pri čemu se prvo obrađuje sam pojam nasilja.
Telečki kaže da se posebna pažnja posvećuje psihološkom nasilju, jer je iskustvo pokazalo da ljudi nisu dovoljno upućeni i da ga ne izjednačavaju sa nasiljem.
“Zatim, bliskost, seks i ljubav kao jedan od potencijalnih dosta velikih okidača za nasilne epizode, takođe se obrađuje na jedan poseban način, pri čemu se pojašnjavaju ti pojmovi, doživljaji tih pojmova i šta je to zrelo poimanje bliskosti, ljubavi i povezanosti. Govori se i o alternativi nasilju, odnosno kada se utvrdi da to nije prikladno ponašanje i reagovanje, nudi se i razvija drugačija vrsta reakcija. Sledeća tema je odgovornost i zašto je važno da se shvati počinjeno delo, zatim se radi na odnosu oca i deteta, jer je kontekst porodice vrlo važan i takođe trpi kada je nasilje u pitanju. Uzroci ispoljavanja nasilja se takođe pokrivaju i, naravno, posledice”, dodaje Telečki.
Po završetku tretmana, naš sagovornik kaže da se nakon tri i šest meseci sprovodi evaluacija, odnosno provera stanja i da li se nasilje ponovilo, te da su dosadašnja iskustva pokazala da u više od 70 odsto slučajeva nije bilo recidiva.
Norveški model
Tretman sa počiniocima nasilja u partnerskim odnosima je poslednji put rađen u Subotici 2015. godine, a pre toga 2013. godine i reč je o norveškom modelu koji se u toj zemlji sprovodi već tri decenije, dok je u našoj zemlji prilagođen 2012. godine.
Tada je počelo pilotiranje ovog programa, ali kako nema sistemskog finansiranja, tretman se sprovodi projektno i ove godine ga je podržao Pokrajinski sekretarijat za demografiju i socijalnu politiku.
Tretman traje tri meseca tokom kojih se realizuje ukupno 12 seansi, koje se održavaju jednom nedeljno u trajanju od sat i po vremena, obrađujući osam tema sa terapeutskim parom koji je prošao specijalizovani tretning za rad sa počiniocima nasilja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.