Da bismo se oslobodili predrasuda, treba prvo da ih vidimo

Pored Miloša Macure, osnivača i predsednika Odbora do 1999. godine, Odborom su rukovodili akademik LJubomir Tadić (1999-2009), akademik Aleksandar Fira (2009-2011) i od 2012. akademik Tibor Varadi.

Trideset godina od osnivanja i rada Odbora obeleženo je 10. oktobra 2019. Tim povodom pripremljena je posebna monografija koja prikazuje šta je Odbor uradio proteklih 30 godina. Povodom obeležavanja jubileja održan je i naučni skup posvećen delu akademika Radeta Uhlika koji je bio najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije. Održavanjem ovog naučnog skupa želeli smo da dopunimo saznanja o istoriji romologije kao nauke u Srbiji i regionu.

U oktobru 2021. godine Odbor je organizovao naučni skupa „Doprinos Roma kulturi naroda u Srbiji“. Smatrali smo da je izuzetno značajno organizovanje naučnog skupa na ovu temu koji je imao zadatak da što preciznije odredi i pokaže u kojim su sve oblastima kulture i umetnosti Romi obogatili srpsku kulturu i kulture nacionalnih manjina u Srbiji. Ovih dana iz štampe izlazi zbornik posvećen doprinosu Roma kulturi naroda u Srbiji. Autori u zborniku u zastupljenim radovima – kako onim strogo naučne-akademske prirode, tako i onim preglednog i esejističkog karaktera – iscrpno izveštavaju o romskoj muzici kao delu mejnstrim kulture, posebno o romskom hip hopu i romskim muzičarima na Saboru trubača u Guči, muzičkom stvaralaštvu kompozitora Zorana Mulića, književnom radu Slobodana Berberskog, romskom romanesknom prvencu, romskim pozajmljenicama u srpskom jeziku, stavovima uspešnih Roma o znanim romskim umetnicima, počecima zadrugarskog samoorganizovanja Roma na našim prostorima, smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije i drugim važnim temama.

U predgovoru zbornika, profesor Dragoljub B. Đorđević naglašava: „Stoji stav da je zalog opstanka i napredice manjina (i većina) razmena. Istorijski je nauk: traju oni koji „daju i primaju“, oni koji uzmu „nešto“ i, kreativno ga propuštajući kroz filter sopstvenog identiteta, daruju druge, tj. unose ga u osnovu šireg kulturnog identiteta“.

Međunarodna konferencija romoloških studija i godišnji sastanak organizacije Gypsy Lore Society (GLS) održan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 28. do 30. septembra 2022.

Konferenciju su organizovali Odbor za proučavanje života i običaja Roma SANU u saradnji sa GLS. Gypsy Lore Society predstavlja međunarodno naučno udruženje posvećeno proučavanju Roma, osnovano 1888. godine u Londonu, a od 1989. njegovo sedište je u SAD. GLS sa svojom istorijom dužom od jednog veka i bogatom naučnom tradicijom, predstavlja centar istraživanja, prikupljanja, razmene mišljenja i rezultata u oblasti romoloških studija.

Gypsy Lore Society konferencije su najznačajniji, a prema broju panela i učesnika, najobimniji naučni događaj u svetu na godišnjem nivou posvećen romološkim studijama. Konferencije su koncipirane interdisciplinarno, kao sinergija naučnih istraživanja i prakse. Učesnici konferencije su iz različitih naučnih disciplina – istorije, etnologije, antropologije, sociologije, političkih nauka, lingvistike, regionalnih studija, geografije, književnosti, medicine, itd. Na konferencijama se predstavljaju i razmatraju najnovija naučna istraživanja u oblasti romoloških studija, a uključene su i promocije knjiga, kao i filmovi i izložbe.

Konferencije se održavaju jednom godišnje u različitim zemljama, a ove godine prvi put u Beogradu. Konferenciju su otvorili akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Tibor Varadi, predsednik Odbora za proučavanje života i običaja Roma SANU i dr Tatjana Podolinska, predsednica GLS, a otvaranjem je moderirala dr Sofija Zahova, članica Odbora GLS. Plenarno predavanje je održao prof. dr Hristo Kučukov (Poljska). Konferencija se sastojala od 22 panela, od kojih su 19 bila na engleskom, dva na romskom i jedan na srpskom jeziku. Na konferenciji su održane promocije dve knjige: „Roma Voices in History“ Elene Marushiakove i Veselina Popova (ur) i „Gurbetski romski u kontaktu“ Mirjane Mirić i Svetlane Ćirković, kao i izdavačke delatnosti Rrominterpres, koju je predstavio Dragoljub Acković.

Na konferenciji je bilo oko 100 učesnika sa 81 referatom. Učesnici su bili iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Albanije, Austrije, Rumunije, Moldavije, Grčke, Mađarske, Slovačke, Češke, Poljske, Nemačke, Finske, Norveške, Holandije, Rusije, Škotske, Francuske, Španije, Portugalije, Turske, Engleske, Islanda, Kanade, Brazila, SAD i dr.

Članovi Odbora GLS i učesnici izrazili su zadovoljstvo naučnim rezultatima konferencije, učešćem većeg broja naučnika romskog porekla, kao i gostoprimstvom, uslovima i kvalitetom organizacije koju je pružila SANU. Na kraju konferencije održana je godišnja skupština GLS na kojoj je saopštena odluka da će konferencija sledeće godine biti održana u Brazilu.

U svom uvodnom izlaganju na otvaranju konferencije akademik Varadi je, između ostalog rekao: „Da bi smo videli Rome treba da se oslobodimo predrasuda. Poznati američki pravnik Vejrauh (Weyrauch) piše da vlasnici radnji misle da vide lopova ako vide Roma. Odgovor na ovo predubeđenje ne bi smelo da bude jedno suprotstavljeno predubeđenje ili fraza – recimo krilatica da Romi ne kradu. Naravno da ima Roma koji kradu. Kao što ima i Srba, Mađara, Nemaca, Amerikanaca (belaca), Šveđana. Ima lopova u svakom narodu. Činjenice ne treba zameniti zamahom i egzaltacijama. Potrebna je istina. Ako tražimo istinu, možemo doći i do konstatacije da ima nešto više Roma koji kradu iz samousluge, jer to čine uglavnom ljudi u socijalno ugroženom položaju – i na žalost, dobar deo Roma se nalazi u tom položaju. Važno je takođe da ne suzimo krug relevantnih činjenica i ne skratimo pojmove iz kojih izvlačimo zaključke. Pa ni pojam krađe. Lopovi nisu samo oni koji kradu iz samousluga. Ako uzmemo u obzir i razne oblike korporativnih krađa, Romi će se sigurno naći na vrlom skromnom mestu na listi velikana lopovluka. Da bi smo se mogli osloboditi predrasuda, treba prvo da ih vidimo. Da stvorimo pravu sliku o predrasudama i o njihovim korenima. Da bi se nešto izbacilo, treba da prepoznamo šta je za izbacivanje.

Poznati romski intelektualac Rajko Đurić (koga bi smo mogli zvati i poznatim evropskim intelektualcem i koji je bio uvaženi član našeg Odbora) govori u jednoj svojoj pesmi o sudbini: ‘Sudaraš se sa senkom smrti / sudbino moja’. Rajko Đurić više nije među nama. Ali njegov duh i njegovo životno delo su i dalje prisutni i pomažu nam ne samo u tome da vidimo opasnost u sudaru sa senkama, već i da prepoznamo šanse. Recimo šansu da pretnje životu preobratimo u besmrtnu poeziju. Ja sam uveren da će i ova konferencija doprineti stvaranju šansi. Recimo šansi da se stvori prava slika kako o predrasudama upućenim prema Romima, tako i o stvarnom identitetu Roma. A to može da utiče i na sudbinu“.

Nakon 33 godine postojanja možemo reći da je rad Odbora imao uticaja kako na razvoj istraživanja o Romima, na promene javne politike u odnosu na ostvarivanje ravnopravnosti, te i na promene društvene svesti o Romima. Mnogobrojna predavanja i konferencije održana u organizaciji Odbora, publikacije koje je objavio Odbor, znatno su doprineli da obrasce i predrasude zamenimo viđenjem stvarnosti i razumevanjem. Rezultati pokazuju i to, da postoji puno razloga da Odbor nastavi da se bavi pitanjima važnim za položaj i život sunarodnika Roma.

ROMOLOGIKANE STUDIJE

Te kamas te čhudas stereotipura maj anglal trubus te dikhas len

Departmano pala sikavipe dživdimasko e Rromengo ando SANU kerdino si po 10-to Oktobri 1989-to breš. Bijandipe e idejako pala keripe gasave sikavimaske departmanosko pala tradicija thaj dživdipe e Rromengo ande SANU traisarda lungo vrama vaj klaro si kava sasa jekh sasto trubulipe. Paša o rajo Miloš Macura savo sasa prezidento dži kaj 1999-to breš, prezidentura sesa vi o akademiko Ljubomir Tadić (1999-2009), akademiko Aleksandar Fira (2009-2011) thaj katar 2012-to breš akademiko Tibor Varadi.

Tranda breš nakhlo sar si kerdino thaj butjarel o Departmano thaj bijandimasko dive si kerdino po 10-oktobri 2019-to breš. Godolese si kerdini monografija savi sikavel so o departmano kerda ande majpalutne 30 breša. Ande realcija pala bijandimasko đes kerdino si vi sikavimasko kidipe savo vazda opre bućaripe e rajosko Rade Uhklik savo sasa maj vasno romologo ande purani Jugoslavija. Keripasa gasave sikavimaske rodimasko kamlam te vazdas opre amare džanglipa pala istorija romologijaki sar jek nauka ande Srbija thaj regiono.

Ando oktobro 2021-to breš departmano kerda sikavimasko kidipe „Kontribucija Rromengi ande Srbijaki kultura“. Amen gindisardam kaj si but vasno organizacija gasave kidimasko kasko ares sasa te so maj užes sikavel sar.kaj e Roma vazde Srbikani kultura sar vi e kulture nacionalne minoriteturengo ande Srbija.

Autora ande pustik savi si kerdini, kerde-užes phenen pala rromani muzika sar kotor pala mejnstrim kultura, specijalo pala rromano hip hop thaj pala romane muzičara pe trubačengo kidipe ande Guča, pala bašalimasko keripe e rajosko Zoran Mulić, pala pustikano keripe rajosko Slobodan Berberski, pala rromane svatura ande srbikani čhib, pala gindipa suksesne Rromengo, pala džangle rromane artistura, pala teljaripe/starto korko-organizacijako Rromengo ando amaro regiono, pala smotra kulturake areslipengo e Rromengo ande Srbija thaj pala aver vasne teme.

Ande angluno vakaripe profesorosko rajosko Dragoljub B. Đorđević, vov phenel: „Si gindipe kaj anglunipe e majoriteturengo si ande relacija progresijasa e minoriteturengo, pharuvipe. Istorikano fakto si: traisaren godola save ‘den thaj akceptuin/astaren’, godola save len ‘vareso’ thaj kreativno muken maškar filteri korko-identitetosko den averenge, thon ando fundo maj buxle kulturake identitetosko“.

Maškarthemutni konferencija rromologikane studijengo thaj brešesko kidipe organizacijako Gypsy Lore Society (GLS) kerdino si ande Srbikani akademija pala sikavipe thaj arto katar 28-to dži kaj 30-to septembri 2022-to brešesko. E konferencija kerda departmano pala sikavipe dživdimasko thaj tradicijako e Rromengo SANU ande kooperacija e GLS. Gypsy Lore Society si maškarthemutno sikavimasko amalipe savo sikavel ko si e Rroma, amalipe si kerdino po 1888-to breš ando Londono pal katar 1989-to breš lesko bešimasko than si ando SAD. GLS pire istorijasa savi si maj lungo katar jekh šelbrešengo thaj barvalimaske sikavimaske tradicijasa si centro pala rodipe, kidipe, pharuvipe gindimasko ando fremo romologikane studijengo.

Gypsy Lore Society konferencije si maj importantne thaj ande relacija pala numbri e panelengo thaj numbri participaturengo maj baro sikavimasko kidipe ande sasti lumja savo vakarel pala romologikane studije. Konferencije si kerdine interdisciplinarno sar sinergija pala sikavimaske rodipa thaj praksa. Participantura konferencijaki si andar but sikavimaske discipline sar: istorija, etnologija, antropologija, sociologija, politikane sikavimata, lingvistika, regionalne studija, geografija, lilarnipe, medicina, etc. Pe konferencije sikavenpe thaj analizirinpe maj neve sikavimaske rodipa ando fremo rromologikane studijengo khetane promocijenca e pustikengo sar vi filmura thaj egzibicije.

Konferencije kerenpe jekhvar ando breš ande aver thema pal kava breš angluno drom ando Beograd. E konferencija putarde o akademiko Vladimir S. Kostić, prezidento pala SANU, akademiko Tibor Varadi, prezidento departmanosko pala sikavipe dživdimasko thaj tradicijako e Rromengo ando SANU thaj dr Tatjana Podolinska, šerutni manušnji ando GLS, pal o moderatori sasa dr Sofija Zahova, dženutni, šerutne departmanosko pala GLS. Plenarno sikavipe kerda o prof. dr Hristo Kučukov (Poljska). Konferencija si kerdini katar 22 panela, svaendar 19 sesa pe anglikani čhib, duj pe Rromani čhib thaj jekh pe Srbikani čhib. Pe konferencija si kerdine promocije pala duj pustika: „Roma Voices in History“ katar Elena Marushiakova thaj Veselin Popov (ur) thaj „Gurbetikano rromano ando kontakto“ katar Mirjana Mirić thaj Svetlana Ćirković, sar vi aktivitetura katar „Rrominterpres“, saves prezentuisarda o Dragoljub Acković.

Pe konferencija sesa 100 participantura thaj sasa len 81 referato. Participantura sesa andar: Srbija, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Albanija, Austrija, Rumunija, Moldavija, Grčka, Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska, Nemačka, Finska, Norveška, Holandija, Rusija, Škotska, Francuska, Španija, Portugalija, Turska, Engleska, Island, Kanada, Brazil, SAD etc.

Dženutne ando Šerutno Departmano sar vi e participantura vazde opre lošalipe sikavimaske rezultaturenca pe konferencija,partipacijasa maj bare gendosa sikavimaske manušengo save si Rroma sar vi kvalitetosa organizacijako savo dija o SANU. Po agor e konferencijako kerdino si brešesko kidipe pala GLS pe savo si kerdino decizji kaj e konferencija po aver breš ka avel ando Brazil.

Ande piro angluno vaćaripe po putaripe e konferencijako o akademiko Varadi phenda: Po drom te dikhas sar trubul e Rromen trubus te čhudas pe rig e stereotipura.Pindžardo američko juristi Vejrauh (Weyrauch) phenda kaj šerutne ande marketura gindin kaj dikhen manuše savo čorrel te si vov Rrom. Responso / odgovor pe kava stereotipo či trubul te avel kontra gindimasko – kaj Roma na čorren. Siguro si kaj si vi e Rroma save čorren, sar si vi e Srbura vaj Hungrikane manuša, Germanura,Amerikancura, Švedura save čorren. Si vi e manuša save čorren ande svako nacija. Faktura či troman te pharuvenpe egzaltacijasa. Goda so trubul amen si čačipe. Te rodas čačipe šaj avas vi dži kaj konstatacija kaj si maj but Rroma save čorren andar marketo godolese kaj goda keren manuša saven si socijalno cikno statuso – thaj pe bibaxt baro numbri e Rromengo si ande gasavo statuso. Vasno si te na ciknjaras fremo pala relevantne faktura thaj te na čhinđaras fremo katar crdas konkluzije. Manuša save čorren naj numaj e manuša save čorren andar o marketo – Si vi vareso so akharas korporativne čorripa thaj gothe, pe gasavi lista e Rroma si but tele. Po drom te mukas avri e stereotipura trubul maj anglal te dikhas len. Te keras čači pilta pala stereotipura thaj katar von aven.te vareso čhudas pe rig trubus te dikhas so si goda so trubus te čhudas pe rig.

Pindžardo rromano intelektualco dr Rajko Đurić (saves šaj akharas vi pindžardo europako intelektualco thaj savo sasa respektuime dženutno amare departmanosko, phenel ande jekh piri gilji pala krisi/karma: ‘Marestu mulipasa o krisi murro / Rajko Đurić naj maj but maškar amende vaj lesko duho thaj sa so kerda ande piro dživdipe si vi maj dur amenca thaj žutin na numaj te dikhas so si amare droma,nego si amare šanse. Šansa te vareso so si bilačhipe ando trajo keras te avel bimulipaski poezija. Džanav thaj paćav kaj vi kaja konferencija ka avel ka ispidel keripe e šansengo. Šansa te kerelpe čači pilta sar vi pala stereotipura pala e Rroma gaja vi pala čačo identiteto e Rromengo. Goda šaj kerel influenca vi pala o krisi.

Akana sar nakhle 33. breša sar trajis šaj phenas kaj bući e departmanosko kerda influenca po buxljaripe rodipasko e Rromengo, pe pharuvipa pe publikane politike ande relacija pala keripe egalitetosko sar vi pe socijalne pharuvipa ande relacija pala e Rroma. Baro numbri edukacijengo sar vi konferencijengo save organizuisarda o departmano, publikacije save vazda opre o departmano,kerde te ciknjarelpe distanca kontra e Rroma thaj te buxljarelpe xatjaripe pala e Rroma. Rezultatura sikaven vi kaj si but faktura te o Departmano kerel pučipa save si vasne pala statusi thaj dživdipe e Rromengo.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mi, Romi“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.