Da li Beograđani treba da se plaše najavljenog rušenja Savskog mosta?

Ksenija Radovanović iz organizacije Nova planska praksa objašnjava da je prostor Savskog amfiteatra uključujući Savski most obuhvaćen prostornim planom područja posebne namene rađen za potrebe projekta „Beograd na vodi“, 2015. godine.

– U tom planu stoji da je potrebna rekonstrukcija i sanacija Savskog mosta, govori se o tome da se zadržava postojeća konstrukcija mosta, da se postojećem mostu dodaju trake, i da je važno sačuvati siluetu. Dakle, sve vreme se govori o rekonstrukciji i sanaciji što su postupci koji se rade na postojećem objektu i nijedan ne podrazumeva rušenje mosta. Ono jeste dato kao mogućnosti, ali isključivo ukoliko hidrauličke i statičke analize pokažu da je rušenje neophodno. Mi takvu analizu nijednog trenutka nismo dobili – kaže Radovanović.

Ona ističe da je urbanistički plan zvaničan dokument i da mora da se postupa u skladu sa onim što u njemu piše.

– Izjava gradonačelnika da postoji „tačan urbanistički plan koji predviđa rušenje Starog savskog mosta“ nije tačna. Ukoliko Grad želi da sruši Savski most, moraju da se izrade i da se javnosti predstave analize koje potvrđuju da je rekonstrukcija nemoguća jer je to ono što važeći planski dokument jedino dopušta  – navodi Radovanović.

Upravo se u prethodnom periodu paralelno sa rušenjem najviše govorilo o rekonstrukciji mosta. Međutim, bivši gradski urbanista Milutin Folić i nekadašnji gradonačelnik Siniša Mali kazali su da je most postavljen na drvenim šipovima, što ga čini nesigurnim, i da je zato potreban novi most.

Ksenija Radovanović ističe da niko normalan ne bi insistirao da se stari most zadrži po svaku cenu, i da je moguće da rekonstrukcija ne bi bila dobar izbor ali da javnost to ne zna jer sve vreme nedostaje stručna ocena.

– Od 2015. traje poigravanje sa javnošću a predstavnici vlasti nemaju hrabrosti da izađu sa konačnom stručnom procenom šta treba sa mostom da se radi, već izigravaju silu. Pri tome, njihove izjave ništa ne objašnjavaju već samo sluđuju javnost – ističe Radovanović.

U prethodnom periodu poseban doprinos ovom sluđivanju dao je i gradski menadžer Miroslav Čučković, koji je gostujući pre par nedelja na RTS-u pomenuo i da će se novi most preko Save graditi na konstrukciji sadašnjeg mosta. On je kazao da nije reč o rušenju starog Savskog mosta, već o obnovi.

– Delovi sadašnjeg mosta su delovi buduće konstrukcije proširenog kapaciteta koji će biti dupli. U vreme kada je pravljen Brankov most on je pravljen tako što je starom mostu prilepljen ovaj koji ima dupli kapacitet i to će se desiti i u ovom delu Beograda – rekao je Čučković.

Odmah nakon ovog nastupa gradonačelnik Šapić je istakao da će Savski most biti rušen.

U poslednjoj izjavi gradonačelnik je kazao da očekuje da će rušenje Starog savskog mosta početi sledeće godine kao i da će Grad Beograd učestvovati tako što će „obezbediti eksproprijaciju koja je neophodna da se traj projekat sprovede“.

– Po sadašnjem planu to će krenuti sledeće godine. Od onog momenta kada krene da se sklanja taj most, rok je dve godine do kada bi trebalo da dobijemo novi most, kazao je Šapić.

On je dodao da se nada da će, „kada krene izgradnja mosta krenuti i izgradnja tunela kod Ekonomskog fakulteta koji treba da izađe u Despota Stefana”.

Ksenija Radovanović podseća da je planskim dokumentima definisano da ovo proširenje kapaciteta Savskog mosta mora da bude ispraćeno tunelom koji bi prihvatio dodatni saobraćaj, a koji treba da prođe ispod starog Beograda.

– Imajući u vidu prethodna iskustva sa rekonstrukcijama, čak i običnih ulica, mislim da imamo razlog za skepsu, pa i za strah – navodi Radovanović.

Kolaps

Povodom najava da bi Savski most mogao biti srušen postavilo se i pitanje šta će se desiti sa saobraćajem koji inače prelolazi ovim putem. Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić istakao je nedavno da 30.000 vozila dnevno pređe preko Starog savskog mosta, što čini 15 odsto saobraćaja u Beogradu, te da ako bi se ovaj most zatvorio ne bi se desio kolaps, koji ionako svakodnevno imamo, već bi sve stalo. Upitana o ovom aspektu, Ksenija Radovanović ponavlja da nama opet nedostaje analiza. “Svima koji se voze kroz grad, automobilima i javnim saobraćajem, jasno je u kakvom je kolapsu saobraćaj. Javnost ima prava da se pita na koji način je planirano da se građani kreću kroz grad tokom izgradnje mosta koja traje više godina. Problem je što predstavnici grada ne nastupaju tako da smire javnost već iz pozicije sile, isključivanjem glasa struke i kroz diskreditaciju glasova kritike“, navodi sagovornica Danasa.