Gabor Jenej Foto: GBrIako je najduža pritoka Dunava, Tisa sa svojim vodama je jedna od najmanje regulisanih u podunavskom slivu. Prethodnih godina dešavale su se poplave koje su nanele štete u priobalju ove reke.
Tokom predsedavanja Dunavskom strategijom Evropske unije, jedan od projekata na koji je Mađarska stavila akcenat jeste i dodatno regulisanje vodotoka reke dugačke 1.358 kilometara. U taj projekat koji se finansiraju iz Brisela, pored članica EU Mađarske, Slovačke i Rumunije, u okviru Dunavske strategije uključene su i Ukrajina, gde Tisa izvire, te Srbija u kojoj se uliva u Dunav.
– Integrisano upravljanje vodotokom Tise je od velike važnosti za ovih pet zemalja i zbog toga smo uložili mnogo napora u projekat vredan 2,2 miliona evra. Predstavnici svih država kroz koje protiče Tisa su dali doprinos kako bi se zajednički regulisao njen vodotok – kaže za Danas Gabor Jenej, zamenik nacionalnog koordinatora Dunavske strategije u Mađarskoj koja je juče Bugarskoj predala jednogodišnje predsedavanje makro-regiona koji obuhvata 14 zemalja podunavskog sliva, od kojih pet nisu članice EU.
Inače, projektom reka Tisa upravlja alijansa za život Tise u Mađarskoj kroz Međunarodnu komisiju za zaštitu Dunava (ICPDR), obezbeđujući stručnjacima koji rade na tome pristup mnogo široj ekspertizi i informacijama na nivou EU. Kao najnizvodnija u njenom toku, Srbija je često bila ugrožena, pre svega zbog pucanja nasipa u susednoj Rumuniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
