Da li će i kolike posledice ostaviti tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na đake i nastavnike?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ostace posledice kod svih normalnih ljudi!

2. Ovo je moglo da se dogodi u bilo kojoj školi. Ipak, svi ćutimo o Ribnikaru (bivši sam đak) – svi problemi ovog društva i prosvete su tu na kvadrat. Deca u sendviču između ambicioznih i imućnih roditelja i, sa druge strane, od tih roditelja, stvorenih nasilnika, usled pritiska zbog uspeha, i slici o moći – ja sam bogat, dobro izgledam, dato mi je pravo da tlačim i iskaljujem frustraciju na slabijem. Splet ambicije, pritiska, potisnute frustracije, lažne slike o moći… u toj toksičnoj sredini svi su žrtve – i pritisnuta, isfrustrirana deca, i deca – žrtve svake vrste nasilja, i nsstavnici – žrtve roditelja, dece i vrv, nadležnih – jer, tu su deca „elite“… užasna sredina usled užasnog sistema vrednosti koji u njoj vlada. Žrtve su i napadač i napadnuta deca… a ministar sve pušta niz vodu i stvar rešava minutom ćutanja… neka nam bog pomogne, jer sami sebi ne možemo preko noći, treba vremena… samo da ovo ne ohrabri neko drugo dete…

3. Strašna stvar se dogodila i sad je neophodno odlučiti šta i kako dalje.
   Od dece koja su preživela dvoje je u užasnom stanju i pitanje je kako će nastaviti da žive ako lekari uspeju da se izbore da prežive. Njihove porodice će se suočiti sa svim tim užasnim posledicama i samo onaj ko je godinama i decenijama imao nepokretnog bolesnika u kući zna šta im predstoji. Ostali preživeli će imati psihičke traume i oni i njihovi će se nositi sa tim kako znaju i umeju. Tim ljudima, porodicama, će trebati pomoć, a to je da se ne lažemo skupo. Hoće li im zajednica pomoći, ili će vremenom sva ova trenutna panična euforija nestati a sa njom i spremnost države da pruži pomoć, prvo tamo gde je najpotrebnija, porodicama koje ostaju sa ovo dvoje dece koja će, sudeći po izjavama lekara biti u najboljem slučaju jedva pokretna. Takav život je, opet kažem, veoma skup. Poseban problem je sa roditeljima koji će imati najveći deo tog tereta. Ti nesrećni ljudi su odjednom, od zdravog, veselog i živahnog deteta, dobili teškog invalida i sa tim se treba izboriti. Neka me niko ne optužuje, ti ljudi će se boriti, ali su to životne situacije kada čovek u jednom trenutku posustane, ne odustane, nego fizički padne, otkaže psiha, pa telo, obično prvo srce popusti, i njihov životni vek će biti pogođen. Hoće li zajednica hteti da se adekvatno brine o toj deci kad roditelji padnu?

4. @Jasna
   Tako sam i ja pretpostavljao iz price koje sam sklopio nakon svih informacija koje su juce izasle, i napadaceve izjave da za roditelje nije imao nista da kaze osim da su hteli „bolje rezultate“. Ali nikada nisam isao u tu skolu niti sam cuo za tu skolu pre, ali hvala na objasnjenju, ima smisla sve sto ste rekli i mislim da bi moralo da se o tome razgovara vise kad je ova tema u pitanju. Nakon svih jucerasnjih izlaganja predsednika kako su roditelji „uzorni“ i „amcibiozni“ ne da ih nisam smatrao takvima, vec patoloske kompleksase koji su dete terali i na glumu, i na karate i u streljanu i isao je na takmicenja iz matematike i fizike i sta sve ne, i na kraju za 5.00 u skoli rekli „hocemo bolje rezultate“. TO je ogroman problem danas prisutan, i iako stojim iza toga da ovakvo delo moze pociniti samo neko ko u startu nije dobar u glavi, svakako da je ovakav pritisak i nerazumevanje roditelja za decu veoma poguban i definitivan okidac da takva osoba uradi nesto ovakvo. Znam dosta ljudi iz moje osnovne skole koji su imali ovakve roditelje, svi su skrenuli ili u srednjoj skoli ili na fakultetu, i danas su mahom tesko depresivni i anksiozni, samo igrom slucaja su u startu ljudi bili zdravi u glavi, te ih je sav taj pritisak i nerazumevanje naterao na depresiju itd, a ne na ubistvo svojih drugara u skoli. Vrsnjacko nasilje je svuda prisutno, u mojoj skoli je bilo ne na kvadrat nego na kub, ali smo svi prosli to i odrasli normalno iz razloga sto su nam svima roditelji bili neizmerna podrska u losim situacijama, iako nastavnici skole nisu prstom mrdnuli nikad, cak i branili agresore.
   Ima istine u onoj staroj „sve polazi od kuce“. I roditelji danas moraju da razumeju da deca nisu neka igracka koju napravis i samo ih pustis da sama odrastu, treba im paznja, razumevanje i podrska da bi prosli kroz period odrastanja koji je sve vise i vise stresan i sve vise ce i biti.
   Ne mogu da razumem kako roditelj za mesec dana dok mu dete planira ubistvo pola skole ne vidi i ne posumnja da sa njegovim detetom ista nije kako treba. Moji su znali da me procitaju u svakoj situaciji u roku od 5 minuta, iako sam u tinejdzerskim danima maksimalno pokusao da krijem stvari od njih, na kraju se ispostavilo da su sve znali, i sta sam radio, i gde sam isao, i sa kim sam to radio. A kada sam imao posebno gadnu fazu u pubertetu dosli su i uzeli mi tadasnji stari telefon koji sam imao i prosli kroz sve SMS poruke, gde su imali sta i da vide i da popricaju o mom ponasanju sa mnom.
   A zamislite samo u danasnje vreme sta sve mozes da saznas o rodjenom detetu u eri smartfonova, a ne Nokije koja je mogla samo da zove i salje SMSove 2005. godine.
   Roditelji moraju da imaju uvid u to sta im deca rade, i ovako a i po drustvenim mrezama pogotovo.