Da li će iko odgovarati za posečena stabla na Kalemegdanu?

Samim tim, još uvek se ne može pravno zatražiti ni odgovornost za nepovratnu štetu načinjenu tokom priprema, kada je sa starogradske i novobeogradske strane reke posečeno više od sto stabala, kako bi se raskrčio prostor za izgradnju žičare, tvrde stručnjaci za Danas.

Mirjana Rašić, nekadašnja sutkinja Ustavnog suda Srbije, kaže da poslednjom odlukom Upravnog suda čitav proces nije završen i zaokružen, da bi moglo da se priča o načinjenoj šteti i odgovornosti za nju.

– U postupku u kome je poništena dozvola za pripremne radove, odluka je vraćena nadležnoj instituciji na ponovno odlučivanje. Dakle, nije konačno odlučeno šta će biti, nije razrešena celokupna situacija, pa bi sada govoriti o odgovornosti za nastalu štetu bilo preuranjeno, u pravnom smislu, iako mi kao građani možemo da budemo nezadovoljni takvim postupcima vlasti i investitora, navodi Rašić za Danas.

Kako objašnjava, najpre je rano za samu procenu, jer ukoliko bilo kakvih nastavaka radova bude, naknadno može da nastane i dodatna šteta.

– Prema detaljima koje su objavili mediji, postojalo je rešenje o dozvoli, koje je osporeno na Upravnom sudu, koji je tu pronašao manjkavosti. Ti nedostaci mogu biti otklonjeni u ponovnom postupku. Ako je nedostatak to što nije bilo Studije procene uticaja na životnu sredinu, ona može biti dobavljena u ponovnom postupku. Dakle, Ministarstvo građevine, koje je drugostepeni organ, sada treba da donese ponovnu odluku, u skladu sa primedbama i nalogom koje je dao Upravni sud. U krajnjem ishodu, ne možemo sa sigurnošću da znamo da će u drugom krugu odlučivanja da bude odbijen zahtev za radovima. Ako bi dozvola u sledećoj odluci bila odobrena, to bi značilo da pravno štete i nema, navodi Rašić.

Mirko Popović iz RERI-ja (Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu prirode), smatra da će u postojećim uslovima gradska vlast i formalni investitor, JP Skijališta Srbije, teško dobiti novu dozvolu, te da bi najbolja odluka bila da od izgradnje gondole potpuno odustanu.

– S obzirom da je dozvola izdata jer ne postoji saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu, oni ne mogu da dobiju novu dozvolu. Pritom su i uslovi Zavoda za zaštitu spomenika takođe istekli, tako da bi morali da pribavljaju nove. Teoretski, gradska vlast može da pokrene postupak iz početka za izdavanje dozvole, ali bi im ona, iz istog razloga, „pala“ na sudu, ocenjuje Popović.

On podseća da je RERI reagovao odmah nakon seče više od sto stabala na Kalemegdanu koja je uzburkala javnost sredinom marta 2019, koju je gradska vlast izvela i pre dobijanja pomenute građevinske dozvole za pripremne radove, izdate 1. aprila.

– Zavod za zaštitu prirode dao je Gradu i izvođačima uslove da radovi na uklanjanju vegetacije ne smeju da se izvode u fazi gnežđenja ptica, a taj rok im je isticao. Zbog toga su ubrzali proceduru i posekli drveće i pre dobijanja dozvole za pripremne radove i pre nego što su rešenja opština Stari grad i Novi Beograd postala pravosnažna. Zbog toga smo podneli krivične prijave koje su tada bile odbačene, priča Popović.

Kako navodi, žalba tada nije mogla da bude podneta u roku, jer rešenja iz opština Stari grad i Novi Beograd, a koja su se odnosila na seču drveća, nisu bila dostupna.

– Kada smo ih tražili, dobili smo sa par dana zakašnjenja iz opštine Stari grad, a saglasnost iz opštine Novi Beograd tek posle šest meseci, nakon obraćanja Povereniku. Tako da je drveće odsečeno i pre dozvole. Komisija za seču, koja se ustanovljava na gradskom nivou, tada je u proceni dala solomonsko rešenje. Procenila je vrednost stabala, a Skijališta Srbije su bila dužna da uplate taj novac. Međutim, to ne može da se posmatra kao kompenzacija, jer je procenjena samo drvna masa. Ali je istovremeno, Komisija rekla da je od oko 40 stabala na Starom gradu, njih 37 zdrava i da nema razloga da se seku, iako su dali procenu za uklanjanje, čime su skinuli odgovornost sa sebe, kaže Popović.

Kako objašnjava, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, zbog čega je dozvola i oborena, stoji u Ministarstvu od juna 2019. godine.

– To je nenormalno dugačak rok a da Ministarstvo nije donelo odluku. Procena uticaja je katastrofalno urađena, mi smo poslali puno komentara, kao i Evropa Nosta i mnogi drugi stručnjaci, pa Ministarstvo ima sasvim dovoljno materijala i argumenata da je odbaci. Odugovlače, jer je takva studija „koska“ koje svaki službenik koji je dobije želi samo da se oslobodi. Tako da samo teoretski postoji mogućnost da dobiju saglasnost za dozvolu, za šta nema zakonskih pretpostavki, kaže Popović.

On dodaje da se oborena dozvola odnosi samo na pripremne radove, koji uključuju i postavljanje ograda, uklanjanje vegetacije, a u ovom specifičnom slučaju i obezbeđenje zemljišta, kao i postavljanje šipova, koji su zapravo u celom projektu i bili najproblematičniji i suština problema, jer su planirani da se izvedu na arheološkom nalazištu.

Počinju radovi na Trgu despota Stefana

Radovi na uređenju novog Trga despota Stefana Lazarevića, u beogradskoj opštini Stari grad, počeće u četvrtak, najavilo je JKP „Zelenilo Beograd“. Trg je na uglu Bulevara despota Stefana i ulica Gundulićev venac, Drinčićeva i Palmotićeva. U sredini malog platoa biće spomenik despotu Stefanu Lazareviću (1389-1427) koji je 1403. godine proglasio Beograd za svoju prestonicu. D. D.