Da li će italijanska vlada pasti u ruke ekstremne desnice prvi put posle Drugog svetskog rata

Šlajn kaže da radi na tome da ponovo zadobije poverenje birača i pridobije oko 40 odsto onih koji nisu sigurni koga da podrže na predstojećim izborima.

Eli Šlajn, bivša članica parlamenta, je prvi put privukla pažnju javnosti 2020. pošto je njena mala stranka Korađoza (Coraggiosa, što znači hrabra, odvažna) odigrala ključnu ulogu u sprečavanju krajnje desnice da preuzme vlast u tradicionalno levičarskom italijanskom regionu Emilija-Romanja.

Šlajn (37) je tada imenovana za potpredsednicu regiona, a na ovim izborima učestvuje kao nezavisni kandidat na listi Demokratske stranke Progresivna Italija.

Eli Šlajn, italijansko-američku državljanku, u Italiji često porede sa njujorškom članicom kongresa Aleksandrom Okasio-Kortes, koja je takođe posvećena pitanjima socijalne pravde.

Očekuje se da će koalicija koju predvodi stranka Braća Italije, koja vodi poreklo u neofašizmu, a uključuje stranku Forca Italija Silvija Berluskonija, komotno pobediti na izborima.

Veruje se da je za ovakav uspeh desničarske grupe velikim delom kriva fragmentisana levica koja je izgubila dodir sa svojim pristalicama.

Šlajn je bila članica Demokratske partije (PD) do 2015, ali ju je napustila nezadovoljna smerom kojim je stranka krenula pod tadašnjim liderom Mateom Rencijem.

PD sada predvodi Enriko Leta.

“Pokušavamo da izađemo napolje i da razgovaramo sa oko 40 odsto neodlučnih birača, od kojih većina još uvek nije rešila kome će dati svoj glas 25. septembra. Moramo pokušati da povratimo poverenje. To je teško, pogotovo što sam i ja deo generacije koja je imala komplikovan odnos sa politikom”, rekla je Šlajn za Gardijan.

Šlajn kaže da „nije mogla više da podnese” PD nakon što je Renci počeo da primenjuje svoj vodeći zakon o poslovima, koji sadrži mere tržišta rada koje su poslodavcima olakšale otpuštanje ljudi i zapošljavanje po nesigurnim ugovorima.

„To je imalo veliki uticaj na ljude, posebno na mlade i na žene“, rekla je ona.

Šlajn, koja je u regionu Emilija-Romanja odgovorna za pitanja jednakosti i inicijative za zaštitu životne sredine, kritikuje i Rencijeve politike koje se tiču životne redine i ustava, za koje tvrdi da “nemaju nikakve veze sa levičarskom politikom”.

Lider PD Enriko Leta je regrutovao Eli Šlajn u nadi da će ona uneti živost u kampanju levice, pomoći da se prevaziđu podele i doprineti povezivanju sa mlađim biračima.

Iako je PD bio na samo nekoliko poena zaostatka za Braćom Italije na finalnim predizbornim anketama, stranka je imala problema da oformi aljansu dovoljno snažnu da pobedi desnicu.

Leta je isključio mogućnost saveza sa Pokretom pet zvazda (M5S), sa kojim PD ima zajedničke ideje o politikama kao što su zaštita životne sredine i minimalna plata, nakon što je M5S izazvao kolaps vlade Marija Dragija u julu.

U međuvremenu, dve centrističke stranke, uključujući Rencijevu Italija viva, su odbile da se pridruže PD pošto je Leta sklopio sporazum sa manjim, radikalnijim levičarskim grupama.

Šlajn kaže da je provela proteklu godinu “u ponovnom povezivanju sa onim svetovima sa kojima je došlo do razlaza tokom prošle decenije”.

“Tu govorim o sindikatima, radnicima, školama, nastavnicima, migrantskim aktivistima… A sada konačno imamo najprogresivniji program koji je PD ikada predstavio”, kaže Šlajn.

Kako naglašava, međunarodna zajednica ima razloga da bude zabrinuta zbog izgleda da vlast preuzme vlada koja uključuje dve stranke čije su ideje najviše u skladu sa onima mađarskog premijera Viktora Orbana.

“Model ove koalicije je neliberalna demokratija Viktora Orbana. Imamo razloga da budemo zabrinuti pošto njihove ideje ne doprinose rešavanju konkretnih problema najsiromašnijih ljudi u Italiji”, upozorava ona.

“Oni su samo dobri u upiranju prstom u nekog žrtvenog jarca svakog dana, što je veoma stara strategija koja je na evropski kontinent donela samo loše stvari. Zato ćemo se do poslednjeg dana boriti da pobedimo u ovo bici”, kaže Šlajn.