Da li će sa novim sastavom Evropske komisije Kosovo dobiti status kandidata za EU?

Prema izjavama kosovskih zvaničnika, Kosovo na međunarodnom planu svom snagom pokušava da ubrza učlanjivanje u sve relevantne međunarodne organizacije poput NATO, Saveta Evrope (SE) ali i same EU.

U tom nizu, poslednji veliki pokušaj bio je učlanjivanje u SE, do kojeg ipak nije došlo. Iako je delovalo da Kosovo i dalje ima veliku podršku od strane Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija), potezi kosovskih vlasti, ali i odsustvo poteza koji se tiču obaveza iz sporazuma sa Beogradom, dovelo je do odlaganja razmatranja ovog pitanja.

Štaviše, i pre nego se ovo pitanje postavilo, EU je pokazala da podrška Kosovu nije bezuslovna, time što je donela set restriktivnih mera za koje je rečeno da će biti na snazi dok kosovske vlasti ne obustave policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, i raspišu nove izbore u četiri opštine sa srpskim stanovništvom.

Te sankcije odnosile su se i na prekid poseta i kontakata sa sa zvaničnicima Kosova i na finansijsku saradnju EU sa Kosovom.

Prilikom posete Briselu, u okviru radnog ručka koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen organizovala za lidere Zapadnog Balkana, kosovski premijer Aljbin Kurti izneo je nekoliko zahteva koji se tiču evropskog puta Kosova.

Među tim zahtevima našlo se i pitanje prijave Kosova za članstvo u Evropskoj uniji te da se što pre Prištini pošalje upitnik i dodeli status kandidata za članstvo.

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplja rekao je za Kosovo onlajn da u postojećim okolnostima ne vidi mogućnost da Savet Evropske unije Kosovu dodeli status kandidata za članstvo u EU.

„To je zbog toga što postoje restriktivne mere EU prema Kosovu i jer postoji zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, gde Kosovo očigledno ne ispunjava sve dogovore iz dijaloga. Niko nije očekivao da će proces dijaloga trajati ovoliko dugo i da do pravno obavezujućeg sporazuma nećemo doći ovoliko dugo,” rekao je Štiplja.

On je istakao da, s druge strane, nije poznati ni kako će zemlje EU koje nisu priznale Kosovo glasati u SE.

Govoreći o proceduri koja bi usledila ukoliko se pokrene proces dobijanja kandidature, Štiplja pojašnjava da je prvi korak slanje Upitnika koji bi Kosovo trebalo da dobije od EK, ali dodaje da je za to sve još uvek rano.

„Vlada Kosova pominje neke uspehe u proteklom periodu koji bi možda doveli do toga da Kosovo i dobije Upitnik EK, ali u nekim situacijama ima problema, kao što je slučaj sa reformskom agendom. Jeste da je Kosovo među prvim državama predalo reformsku agendu EK, ali ona osnova reformske agende, a to je pristup zajedničkom tržištu, kroz zajedničko regionalno tržište je nešto što je kamen spoticanja za Kosovo u ovom trenutku”, tvrdi Štiplja.

Ključni regioni

Direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi podseća da je fon der Lajen u svom govoru jula ove godine istakla da je proširenje EU moralna, istorijska i politička odgovornost te da će veća Unija biti snažnija, i posebno izdvojila Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju kao ključne regione.

“Od Kosova i drugih zemalja u regionu se očekuje da svoju izraženu volju za članstvo u najprosperitetnijem klubu država na svetu podrže odlučnim reformama u svim oblastima, od funkcionisanja sudova, tužilaštva i policije, preko stabilnih političkih institucija i konkurentne ekonomije do uspostavljanja dobrosusedskih odnosa”, pojašnjava Beširi.

On tvrdi da su uslovi za pridruživanje poznati još od samita u Solunu 2003, te da „svako ko kaže da se uvode novi, ne govori istinu“.

Za članstvo u EU, pojašnjava Beširi, potrebno je da se ispune minimalni uslovi funkcionalne demokratije, što uključuje stabilne plitičke institucije, podelu vlasti, funkcionalan parlamant i drugo, zatim uslovi vezani za održivu ekonomiju i na kraju, zbog ratova iz devedesetih od zemalja Zapadnog Balkana traži se i dobra saradnja među susedima

S obzirom da o tome da li su uslovi ispunjeni odlučuje niz organa EU, Kosovo, Srbija i ostale zemlje koje pretenduju na članstvo u EU pregovaraju i sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom, Savetom ministara, Evropskim savetom, i sa svih 27 zemlja članica istovremeno i svi imaju pravo veta.

“Između ovih institucija ima mnogo nivoa, uključujući i Evropski sud pravde i Evropski računovodstveni sud, a imamo tu i savetodavna tela EU kao što je Komitet regiona. Na to sve treba dodati i nacionalne pralamente država članica koje takođe mogu uzburkati situaciju ukoliko zemlja kandidat i njene politike zapdanu za oko lokalnim političarima”, kaže naš sagovornik.

Korupcija, nestabilnost, dijalog

Govoreći o pregovaračkom okviru Srbije, Beširi ističe da poglavlja 23 i 25, koja se tiču osnovnih prava, pravosuđa, pravde i ljudskih prava, i poglavlje 35 “za nas i Kosovo znače zapravo dijalog Beograda i Prištine i imaju suspenzicni karakter”.

“To zapravo znači, ako nema vidljivog, opipljivog i jasnog napretka u reformama i primeni tih reformi, mogu se pregovori suspendovati ili značajno usporiti. To se događa Kosovu, dok tri stvari, iako zajedničke celom regionu, posebno sputavaju kandidatske aspiracije Prištine”, tvrdi sagovornik Danasa.

Kao prvu stvar, Beširi navodi upitnu vladavinu prava i korupciju

“Borba Kosova protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa predstavlja veliki izazov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Iako su uloženi napori, pravosudni sistem se i dalje suočava sa velikim brojem nerešenih slučajeva, a korupcija je prisutna u svim sektorima”, kaže Beširi i dodaje da to ima direktne implikacije na život građana koji, na primer, ne mogu da reše imovinska pitanja, te da su manjine posebno ugrožene zbog jezičke barijere ili diskriminacije prilikom zapošljavanja.

“Drugi problem je politička nestabilnost Kosova, koja je obeležena polarizacijom i čestim bojkotima. To ozbiljno ometa sposobnost zemlje da ispuni standarde EU. Vlada, iako posvećena reformama, suočava se sa konstantnim otporom opozicionih stranaka, što otežava sprovođenje zakona i reformi koje EU zahteva,” ističe Beširi.

Kao primer, naš sagovornik navodi i izlazak Srba iz institucija Kosova, što “posebno otežava učešće manjina u procesu kao i zalaganje za prava”.

“Priština je jednostranim akcijama ugrozila dijalog s Beogradom i deo EU zemalja neće na to gledati blagonaklono kolikogod nesaradnju pravdali nekonstruktivnim akcijama iz Beograda”, naglašava Beširi.

S tim u vezi je i treći razlog zbog kojeg Kosovo još uvek neće dobiti zeleno svetlo za kandidaturu.

“Normalizacija odnosa sa Srbijom nije samo propagandni slogan, nego jasno očekivanje svih država članica uključujući i pet koje Prištinu nisu priznali. Nerazrešeni sukobi između Kosova i Srbije, naročito na severu Kosova, predstavljaju ozbiljnu prepreku za kandidaturu Kosova u EU”, tvrdi on.

Dodaje i da se dijalog suočava sa značajnim preprekama, poput te da je Briselski sporazum ostao samo delimično sproveden, te da česti sukobi na severu Kosova dodatno opterećuju odnos i komplikuju kosovski put ka EU.

Kosovska vlada mora da pokaže evropsku privrženost

“Nova Evropska komisija, pod rukovodstvom predsednice fon der Lajen, stavila je proširenje EU kao ključni prioritet za narednih pet godina. Ovo odražava širu strategiju za širenje uticaja EU, jačanje regionalne stabilnosti i uključivanje zemalja kandidata poput Kosova”, tvrdi Beširi.

On ističe i da se očekuje da će nekoliko komesara, poput onih zaduženih za koheziju, demokratiju i spoljnu politiku, naglasiti potrebu za snažnim reformama upravljanja, vladavinom prava i regionalnom saradnjom kao preduslovima za napredak Kosova ka članstvu.

“Ipak, od konkretnih akcija Komisje zavisiće i naša analiza u kom pravcu ide EU kada je u pitanju region, do tada ćemo morati da sačekamo proces izbora Komisije koji može potrajati do kraja godine”, kaže Beširi i dodaje da je danas ipak na kosovskoj vladi da pokaže ima li snage da od političke folskule “mi želimo u EU”, pokaže evropsku privrženost u reformama i garancijama za njihovo sprovođenje.

“To uključuje odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, izgradnju nezavisnih i demokratskih političkih institucija i poštovanje međunarodnih ugovora te osnivanje Zajednice s većinskim srpskim stanovništvom i konkretan napredak u pregovorima s Beogradom. Bez svih relevantnih elemenata, bar jedna EU strana u pregovorima će iskoristiti pravo na blokadu”, zaključuje Beširi.