Foto: V. Torović/DanasNišu nedostaje gradska bolnica, koja bi bila sekundarni nivo zdravstvene zaštite i rasteretila Univerzitetski kinički centar, ocenila je ovih dana gradonačelnica Dragana Stotirovski, u razgovoru sa predstavnicima Doma zdravlja.
“Postojanjem opšte bolnice povećao bi se kvalitet usluga Doma zdravlja, ali i smanjio pritisak pacijenata prema UKC”, rekla je Sotirovski.
Niš, inače, ima primarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, Dom zdravlja i UKC, a do sada nikada nije imao klasičnu gradsku bolnicu.
Sotirovski i njeni sagovornici iz Doma zdravlja su kazali da prostor za izgradnju gradske bolnice, odnosno Kliničko-bolničkog centra, postoji pored zgrade ove primarne zdravstvene ustanove.
“To bi znatno umanjimo troškove izgradnje opšte bolnice i doprinelo racionalnijoj organizaciji i radnom angažovanju zaposlenih”, rekli su oni.
Najava Sotirovske je jedna u nizu ovakvih izjava gradskih i državnih zvaničnika, kao i predstavnika zdravstvenih vlasti, godinama unazad.
Jedno od poslednjih obećanja te vrste stiglo je od prethodnog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, aprila prošle godine, koji je najavio da će se u Nišu izgraditi još jedna bolnica, koja će, dok traje epidemija, biti namenjena za lečenje kovid pacijenata, a nakon toga postati gradska bolnica.
“Već postoji lokacija za tu novu bolnicu- na ulazu u grad, sa svim neophodnim infrastrukturnim preduslovima. Na taj način bi se rasteretio UKC Niš, a Niš bi konačno imao gradsku bolnicu, kao prelaz između Doma zdravlja i Kliničkog centra”, rekao je Lončar.
Obećanje o gradskoj bolnici na ulazu u Niš je ubrzo nakon toga zaboravljeno, a lekari niškog UKC su umesto u tu bolnicu, koja je najpre trebalo da ima kovid status, odlazili u obližnju kovid bolnicu u Kruševcu, koja je potpala pod upravu tog UKC.
Nije malo ni niških zdravstvenih radnika koji su, takođe, i godinama unazad, zagovarali izgradnju gradske bolnice, neophodne gradu veličine Niša.
Jedan od njih, direktor Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić, ocenio je da je krajnje vreme za reorganizaciju zdravstvenog sistema u Nišu koji neizostavno mora da ima sva tri nivoa zdravstvene zaštite građana.
“Imamo Dom zdravlja i UKC, a između nemamo sekundarni nivo. I onda UKC ima takvo opterećenje koje nijedna ustanova u svetu ne bi izdržala. Jer, svaki pregled, svaka sitnija intervencija obavlja se u UKC, u kojem bi morale da se rade samo najteže i najkomplikovanije operacije tercijarnog tipa”, rekao je Milić, dodajući da bi sekundarni nivo zdravstvene zaštite rešio i krajnje sporne liste čekanja.
On je naglasio da novu gradsku bolnicu čak nije potrebno ni graditi jer Niš već ima Vojnu bolnicu, koja bi to mogla da postane.
“Vojna bolnica je veliki kompeks, zgrade su dobre, postoje parkinzi, blizu je UKC i trebalo bi je samo preurediti, a kadrove dopuniti iz UKC-a”, rekao je.
On je dodao da je sadašnja podela na vojno i civilno zdravstvo zastarela, preskupa i otežava lečenje građana.
“Niški vojni pacijenti kojima, recimo, treba operacija srca, sada se šalju na Vojno- medicinsku akademiju u Beogradu, iako bi to mogli da urade na našoj Kardiohirurgiji, koja je na 200 metara od Vojne bolnice”, kazao je on.
Od Okružne bolnice do UKC
Prva niška civilna bolnica bila je Okružna bolnica, osnovana 1881. Počela je sa radom tri godine nakon osnivanja Vojne bolnice.
Četrnaest godina kasnije postala je Okružna bolnica prvog reda, a od 1922. menjala status iz Niške oblasne bolnice u Državnu bolnicu. Naziv Opšta gradska bolnica imala je samo od 1948. do 1959. godine, a od tada je opet bila Opšta sreska bolnica, Opšta bolnica i Klinička bolnica. U Univerzitetski klinički centar (ili Klinički centar) prerasla je 1971. godine i taj status ima do danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
